Европа полаже наде, посебно у Кину и земље БРИКС, на скупу најразвијенијих земаља света (Г 20) током ове недеље у Кану. Сценарио, који се ствара у ходу, још далеко од очекивања Брисела
ПАРИЗ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
БУДУЋНОСТ евра кројиће се на дводневном самиту Г 20, ове недеље у Кану. Биће то трећи састанак на врху ЕУ за мање од две недеље, с тим што ће му се овога пута прикључити и светски лидери. Кина, али и остале земље из групе БРИКС, којом се тренутно зида економска експанзија планете, биће главни гости. Европи је неопходна помоћ са стране, али сценарио, који се ствара у ходу, још је веома далеко од онога што Брисел очекује да би спасио заједничку монету.
Заменик кинеског министра финансија Жу Гуанђо, који се пред викенд састао с директором Европског фонда стабилности Клаусом Реглингом, веома опрезно је изјавио да његова земља тек очекује разјашњавање техничких детаља, као и да би требало да изврши озбиљне студије да би видела да ли ће евентуално учествовати у допуњавању фонда. Још алармантнија била је његова порука да на предстојећем самиту Г 20 неће бити речи о докапитализацији Европског фонда стабилности!
Због тога је и Реглинг морао да спусти лопту и поручи да са Кином тренутно „нема преговора“, односно да су „консултације тек у прелиминарној фази“. Порука из Пекинга је јасна: разматраће могућности да ојачају билатералну сарадњу „која ће бити свима од користи“. Другим речима, сигурно неће прискакати у помоћ да би остали празних руку.
Према кинеском вицеминистру финансија, у Кану ће се зато званично разговарати „само“ о промовисању светског трговинског развоја, одржавању стабилности међународног тржишта, реформи Међународног монетарног система и финансијској контроли. Још ниједан кинески званичник није јавно потврдио да ће његова земља заиста учествовати у Европском фонду.
Чак и кад би учествовала, најављује се да би Кина, као земља с највећим доприносом, могла да унесе свега од 50 до 100 милијарди. Бразил такође тренутно само размишља о свом учешћу, а потребно је, за прво време, обезбедити чак 750 милијарди, да би се стигло до зацртаног плана од хиљаду милијарди, што, опет, није довољно за мирну сутрашњицу, поготово ако се узму у обзир подаци о већем италијанском задужењу него што се до сада мислило. А фонд је замишљен да би, пре свега, санирао италијанске финансије, да се криза не би ширила даље.
Због свега, кочницу су повукли и Европљани, који су много очекивали од самита у Кану, па су већ поручили да ће детаље око фонда стабилности саопштити тек крајем новембра или почетком децембра. Берзе, које су веома позитивно реаговале првог дана после постизања споразума у Бриселу, одмах су се зато поново повукле на позицију „опрезног реаговања“.
После свега, забринути за успех самита Г 20, председници Европског савета и Европске комисије, Херман ван Ромпеј и Жозе Мануел Барозо, упутили су у недељу заједничко писмо свим земљама учесницама, у којима траже солидарност и сличне напоре осталих, оним европским, да би се изашло из кризе. Ту су, свакако, у првом реду мислили на амерички дуг од 14.700 милијарди долара.
Новости
