Према последњим подацима Европске централне банке, просечна камата у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто, док је у Србији, показују истраживања портала Каматица, то 33,78 одсто.
Док грађани кривицу сваљују на банкарски сектор и спочитавају им да зарађују на муци дужника, банкари тврде да на висину камате на дозвољени минус утиче много фактора, а пре свега висока стопа инфлације.
Банкари кажу да нижих камата неће бити све док се цео систем не опорави, а такво стање мора да потраје бар неколико година у низу.
– Статистика каже да се дозвољени минус у Србији одобрава уз просечну каматну стопу од 33,78 одсто на годишњем нивоу, а постоје и банке које су овај просек прилично премашиле. Дозвољени минус банке у Србији одобравају уз камате које су од 26 до чак 41 одсто на годишњем нивоу – наводи Каматица.
Камате на дозвољени минус:
Луксембург 2,91 %
Финска 4,68 %
Холандија 6,61 %
Еврозона 7,92 %
Словенија 8,78 %
Немачка 9,62 %
Словачка 10,69 %
Естонија 14,91 %
Хрватска 11,53 %
Србија 33,78 %
Телграф