Ваљево – Оне нису за такозване топ листе, без њих би ваљевски крај имао другачију позицију у окружењу, па и, како неко примети, климу. Између осталог, поодавно се могло чути како су „Ваљевке најлепше Београђанке”.
Значајним женама из Колубарског округа сериозније се позабавио ваљевски публициста Здравко Ранковић, чија би књига „Ваљевке” требало да буде објављена крајем априла ове године. У првом издању биће сабране животне и професионалне биографије 77 Ваљевки а друштво ће им правити и мајке 11 најзначајнијих историјских личности с подручја Колубаре и брда. Тај дуги низ протезаће се од кнегиње Персиде Карађорђевић, рођене Ненадовић, до Ане Тадић, прве жене у Срба која је постала пилот војних млазних авиона.
– Припремајући материјал за књигу, дошао сам до неколико необичних сазнања. Најпре, све до 1829. као да није било жена у ваљевском крају. Изненађен сам и тиме да се у целокупном, иначе обимном, опусу проте Матеје Ненадовића, само на једном месту помиње Јелена, жена Карађорђева, уз коју је набројао још пет својих најближих сродница. Међутим, управо Персида Карађорђевић, ћерка војводе Јакова Ненадовића, супруга кнеза Александра Карађорђевића и мајка Петра Првог Карађорђевића, овдашње је горе лист. Као владарка, односно кнегиња, оставила је видног трага у политичком, културном и јавном животу оновремене Србије и Београда. Уз њено име везује се и оснивање првог српског театра у Београду (1847). Кнегиња је рођена 1813. у Бранковини а умрла у Бечу, 1873. године – каже Ранковић, додајући да је у такозвану прву поставу тешко издвојити неколико најмаркантнијих жена, не зато што их нема, већ, напротив, зато што их је тренутно на списку неколико стотина. Многе од њих, додуше, одлазиле су из свог родног краја на школовање и рад у друга места у градове, најчешће у Београд и Нови Сад. Исто тако, подсећа да је знатан број њих у својим опорукама тражио да буду сахрањене у Ваљеву.
– Поред Персиде Карађорђевић, важно место у животу ваљевског краја припада и др Гордани Бабић-Ђорђевић, историчарки уметности, чланици САНУ, докторанду на Сорбони и угледној професорки Београдског универзитета. После смрти, на сопствени захтев, сахрањена је у Ваљеву. Богиња лирике Десанка Максимовић једно је од најзначајнијих имена међу знаменитим женама овог краја. За поштовање су, свакако, и лик и дело оперске певачице Драге Спасић ((1876–1938), вајарке Виде Јоцић, чији радови, како одмиче време од њене смрти, добијају на значају. Љубица Марић, композиторка, заузима изузетно високо место у српској музици с краја 19. и почетка 20. века. Једно од такође значајних имена у свом послу јесте и име спикерке Драге Јонаш (1922–2007), без које више немамо мерило како би требало добро и правилно говорити. Фасцинирају својим држањем три сестре Илић из Ваљева, које су 1942. године истог дана стрељане у Шапцу, зато што су отворено кренуле да се супротставе фашистичком завојевачу. Ваљевска атлетичарка Марија Радосављевић (1929–1999) заслужује дубок наклон као учесник Олимпијских игара у Лондону (1948) и Хелсинкију (1952), док је 1949. године проглашена за најбољу атлетичарку Југославије – наводи Ранковић, уз опаску да многи Ваљевци као своју суграђанку доживљавају и велику сликарку и хуманисту Надежду Петровић (1873–1915), рођену у Чачку. Наиме, она је у граду на Колубари урадила своју последњу слику „Ваљевска болница 1915”, у којој је добровољно обављала дужност војне болничарке, лечећи војнике оболеле од тифуса пегавца, чија је и она била жртва. За уважавање је и библиотекарка Вера Павладољска (1941–1998), супруга познатог песника Матије Бећковића, који је у неколико њој посвећених поема на антологијски начин опевао Ваљево и Ваљевке.
Међу значајним женама из овог краја које су и даље у радној и стваралачкој форми, а које ће се наћи у књизи „Ваљевке”, биће, поред осталих, песникиња Радмила Лазић, глумице Јасмина Аврамовић, Нела Михајловић и Милица Јаневска, музичарка Ирена Благојевић, вајарка Ана Крстић из Мионице, Ружица Ђинђић и Ана Тадић, прва дама из Ваљева и Србије која је стекла диплому пилота војних млазних авиона.
