Слика и прилика српске пропасти (фото галерија)

Београд — На Копаонику је почео традиционални бизнис форум, а организатори очекују да државници, привредници и економисти дефинишу нови концепт економске политике.

Окретање реалној економији и индустрији предуслов је привредног опоравка како земаља у транзицији, тако и у Европској унији, оценили су данас панелисти Копаоник бизнис форума.

Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин нагласио је да је потребан радикалан заокрет у вођењу економских политика, јер се досадашњи модел, усмерен на контролу инфлације, није показао као ефикасан.

Индустријске политике треба да воде, а макроекономске да их следе, оценио је Ђуричин.

Према његовим речима, потребан је такав концепт економске политике који ће се окренути реалној економији, уважавајући добро ситуиран финансијски сектор који треба да се искористи за процес реиндустријализације. Процес реиндустријализације представља прави пут да српска привреда поврати ниво конурентности, истакао је Ђуричин, додајући да је неопходно наћи простор за нове инвестције.

Треба искористити секторе који представљају компаративне предности, а то су енергетика, инфраструктура, аграр, логстика и окренути се оним земљама које су у привредном успону, поручио је он.

Председник Хрватског савеза економиста Љубо Јурчић рекао је да Европска унија мора да почне другачије да размишља и окрене се индустрији, јер је то начин да стабилизује ситуацију.

Фискална и монетарна стабилизација су добар оквир, али ако се не испуни индустријом следи криза, указао је он.

Према Јурчићу, грешке влада земаља у транзицији су у томе што само прихватају норме и европске директиве заборављајући да виде да су државе које су дуго чланице ЕУ такође у великим економским проблемима.

Он је рекао да је слична економска ситуација у Србији и Хрватској, истакавши “да би Србији добро дошао хрватски приход од туризма, а Хрватској – српски од индустрије”.

Јурчић је указао на велику улогу знања у процесима реиндустријализације и изнео могућност оснивања регионалоног института од Црног мора па на даље.

Професор Економског факултета у Београду Драган Малинић изнео је као кључни проблем српске привреде профитабилност. Без профитабилне привреде, како је рекао, нема економског раста, конкуретности и нових технологија.

Душан Радошевић из компаније САП указао је на нераскидиву везу привреде и савремених технологија.

“Све индустријске гране треба да користе најмодерније савремене технологије, јер је то основ за успех”, казао је он.

Не постоји универзални економски рецепт за излазак ис кризе за сваку појединачну земљу, већ решење зависи од структуре економије сваке земље понаособ, рекао је данас председник савета економиста Србије, Александар Влаховић, отварајући јубиларни, 20. по реду Копаоник бизнис форум.

Влада је храбро кренула у процес фискалне консолидације чиме је, како је казао, спречен потенцијални банкрот земље.

Он је такође рекао да је добро што је влада “напустила” политику подстицања раста привреде преко потрошње, указујући да је важно да се дефинишу секторске политике и активирају ресурси попут пољопривреде, прехрамбене индустрије, енергетике и инфраструктура.

То је како је навео, основа за реиндустријализацију која је треба да има здраву привреду. Он је нагласио да недостаје континуитет реформи наводећи да би требало подстицати економску активност.

“Излаз из кризе не може се тражити у државном предузетништву и неопходно је да се спороведе реформа јавног сектора”, рекао је Влаховић.

Према његовим речима, важно је радити на реформи тржишта рада, подизању ефикасности јавних предузећа, да се заврши приватизација оних који се налазе у реструктурирању, спроведе реформа пензијског система и унапреди привреди амбијент.

Влаховић и Спасојевић су нагласили да је важно што је спроведена фискална консолидација и што се ради на унапређењу државне администрације, односно на смањењу непотребних прописа, као и парафискалних намета.

“Реиндустријализација ће се десити само ако је држава, државна администрација ефикасна и амбијент повољан”, поручио је Влаховић.

Председник удружења корпоративних директора Србије (УКДС), Топлица Спасојевић рекао је да економски оквир пословања у Србији носи наслеђе из претходних година и да ефекти кризе и даље доминирају.

Додао је да се доста предузећа налази у процесу реструктурирања и да су многа јавна предузећа немодернизована.

Према његовим речима, криза је осим Србије погодила многе земље, а кризу су боље пребродиле оне које су сачувале индустриију.
Како је казао, реиндустријализација нема алтернативу, а Србија има индустријско наслеђе и добре стручњаке.

Циљ је, додао је Спасојевић, да се поправи привредни амбијент и да се јачају институције како би се привукли страни инвеститори.

Динкић: Привредници сами израдите предлоге закона

МИнистар финансија и привреде Млађан Динкић позвао је привреднике да сами израде предлоге закона са чијом привредом имају проблема у пракси и да их затим предложе Влади.

ДИнкић је, у уводном излагању на Копаоник бизнис форуму, као пример навео Закон о планирању и изградњи, истичући да ће привредници, уколико буду чекали да Влада направи добар закон, на то дуго цекати.

“Нека се привредници организују и нека направе закон и затим нека га предају Влади по систему ‘кључ у руке'”, рекао је Динкић.

Како је истакао, није ствар у томе да у Влади не постоји политичка воља да се поједини закони промене, већ нема довољно знања, односно довољно стручних људи, “и није министар тај који може да направи добар закон”.

Дачић: Потребна и видљива рука државе
Обраћајући се учесницима економског форума на Копаонику, српски премијер Ивица Дачић је казао да је Србија највећа земља региона и да има највећи економски потенцијал, а да би нестабилна Србија – чији је народ понижен – могла да буде фактор нестабилности.

Дачић је рекао да од Форума – очекује предлоге и решења.

“Ми смо пре 20, 30 година били синоним за успесну земљу, данас смо у објективном заостајању… Ако изгубимо и ову прилику, дуго деценија ћемо да лечимо ране које ће остајати генерацијама иза нас – а и они заслужују да живе као сав нормалан свет”, додао је.

Кад је реч о теми овогодишњег, јубиларног 20. Форума, Дачић је истакао да реиндустријализација не може да се деси спонтано, да је води “само невидљива рука тржишта, већ је потребна и видљива рука државе”.

По Дачићу, кључно је да се постојеће стање анализира, а активним приступом да се дође до предлога и конкретних мера за започињање реиндустријализације .

“Озбиљно каснимо са стављањем на дневни ред те теме – политичари, научници, људи из бизниса… Да ли смо ми политичари незаинтересовани за теме које дају ефекте на дуги рок, пошто политичке поене видимо у краткорочнима, да ли се наука успавала, а људи из бизниса навикли на лаке и брзе паре”, запитао је Дачић и констатовао да стање у привреди захтева “озбиљан заокрет и озбиљан приступ”.

Премијер је економску ситуацију упоредио са параметрима из 1989. године, када је, како каже, у Србији било 217 великих предузећа са више од 1.000 запослених, док их је данас мање од 55. Такође, данашњи БДП износи тек 68 одсто од тадашњег, док је данас удео индустријског сектора 40 одсто – а 1989. године било више од милион радника у индустрији.

Кад је реч о Влади, Дачић је најавио даљу сечу прописа и поједностављивање привредног амбијента.

Овогодишњи Бизнис форум, који ће трајати до 15. марта, одржава се под покровитељством Владе Србије, а у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије. Форум, који је незванично почео синоћ, посвећен је реиндустријализацији, али, према речима организатора, стварању економије која се темељи на реалном девизном курсу и одрживој државној каси.

Форум је отворен интонирањем химне Републике Србије у присуству председника Владе Ивице Дачића, министра финансија и привреде, Млађана Динкића, министарке регионалног развоја и локалне саомоуправе Верице Карановић, страних амбасадора и инвеститора, представника из банкарског сектора и привредника.

Јубиларни 20. “српски Давос” окупиће више од 500 учесника, међу којима су представници Владе Србије, привредници, банкари, економисти, стране дипломате и челни људи канцеларија међународних финансијских институција у Србији.

Првог дана скупа биће речи о улози индустријског сектора, страним инвестицијама и економском опоравку земље. У раду ће учествовати амбасадори земаља ЕУ предвођени шефом делегације ЕУ у Србији Венсаном Дежером, и амбасадор САД Мајкл Кирби.

Другог дана скупа на Копаонику, говориће се о макроекономској политици, енергетици и предузетништву, а међу најављеним учесницима су гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, министарка енергетике Зорана Михајловић, као и представници Светске банке у Србији, Међународног монетарног фонда, страних банака, Фискалног савета Србије.

Завршног, трећег дана форума, главне теме ће бити пољопривредна и прехрамбена индустрија, регионални развој, а између осталих, учешће ће узети министри пољопривреде и регионалног развоја Горан Кнежевић и Верица Калановић.

Б92, Танјуг

Фото: Танјуг