БЕОГРАД – У здравственим картонима радно активних Београђана најчешће су дијагнозе кардио-васкуларних и церебро-васкуларних болести, а међу пет водећих обољења су и душевни поремећаји изазвани стресом, показало је управо завршено истраживање Градског завода за јавно здравље.
Истраживање је обухватило категорију радно активног становништва у животном добу од 20 до 59 године, без обзира на то да ли су запослени, а упоређивани су подаци у распону од 1981. до 2011.
„За само три деценије, удео радно активног становништва у укупној популацији главног града пао је са 65 на 57 одсто. Упркос том смањењу, које је последица неповољних демографских кретања, поређење са 1981. је показало да они за две трећине више користе услуге изабраног лекара, што је знак да се стопа њиховог разбољевања битно повећала”, рекла је др медицинских наука Зорица Димитријевић, научни сарадник у заводу.
Она је објаснила да као разлог одласка изабраном лекару доминирају кардио-васкуларне и церебро-васкуларне болести, пре свега, висок крвни притисак. На другом месту су респираторне болести и то најчешће акутне инфекције горњих дисајних путева, а следе болови у леђима, спондилоза и остале мишићно-коштане болести.
Када се посматра листа десет најчешћих дијагноза које се јављају у здравственим картонима Београђана старих од 20 до 59 година, за стручњаке је највеће изненађење то што су душевни поремећаји и поремећаји понашања, који су 1981. и у свим наредним годинама били на дну те лествице, избили на високо четврто место у 2009, 2010. и 2011. години.
Истичући да су у групи душевних поремећаја најчешће реактивне психозе, др Димитријевић је објаснила да се оне углавном јављају као реакција на стрес и суочавање с егзистенцијалним и емотивним проблемима.
„Све водеће болести због којих радно активно становништво тражи помоћ изабраног лекара у дому здравља спадају међу најчешће дијагнозе и у другим земљама, али је код нас њихов раст статистички значајнији”, рекла је она и објаснила да су разлог за то фактори ризика који се везују за низ субјективних и објективних проблема сваког појединца, али и за угрожени животни стандард.
Када је у питању болничко лечење, број пацијената из групе радно активног становништва је повећан за 30 одсто. Најчешћи разлози боравка у болници везани су за трудноће и порођаје, а следе кардио-васкуларне, малигне и респираторне болести, рекла је др Димитријевић.
Истраживање је показало да су водећи узроци умирања у болницама карциноми душника и плућа (више код мушкараца), инфаркт срца и мозга, карцином дојке (код жена), као и разне повреде – најчешће лобање.
„Број умрлих у болницама се, ипак, смањује, а такав тренд показује да надлежни чине напоре да унапреде квалитет лечења”, истакла је др Димитријевић.
Говорећи о закључцима истраживања, она је навела да је веће усмерење ка превентиви једна од главних препорука за унапређење здравља становништва и здравственог система, јер је то начин да се са мање новца, дугорочно, постигну много бољи резултати у смањењу стопе разбољевања и умирања.
Анализа градског завода није обухватила професионалне болести, које су у надлежности Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић”.
