10.11.2011. –
Не треба се уздати стабилан курс евра у односу на долар, а још мање у јак евро. Овај савет на страницама „Фајненшл Тајмс „Дојчланд“ (Financial Times Deutschland) даје харвардски професор Кенет Рогоф (Kenneth Rogoff), донедавно – главни стручњак ММФ. Пошто нема тесног фискално-политичког савеза, што би захтевало измене устава земаља Еврозоне ситуација ће се само погоршавати. Наравно, могућа је варијанта потискивања слабих држава из елитног клуба партнера по јединственој валути. Међутим, последице таквог корака би биле болне на граници краха евра, сматра економски ауторитет. Мере за превладавање кризе у ЕУ Рогоф оцењује као очигледно недовољне. Тему разматрају аналитичар Сергеј Гук и стручњак Андреј НЕЧАЈЕВ – председник банке „Руска финансијска корпорација“, а раније – министар економије РФ.
Бивши главни стручњак ММФ не види никакве светле тачке за побољшање ситуације у Европи. Курс евра је превисок. Он се држи само на иностраној потражњи. Међутим, наступиће време, предвиђа Рогоф, кад ће инвеститори масовно почети да беже од евра. „Патуљци“ који се врзмају на девизним тржиштима озбиљно су поверовали у поузданост новог стабилизационог фонда, а његова средства ће бити довољна само за неколико месеци. ЕЦБ ће бити принуђена да у све већем обиму откупљује „токсичне“ дужничке обавезе проблематичних земаља Еврозоне. Ефекат ће бити краткорочан. И што је већи степен ризика, тим актуелнија ће постати потреба рекапитализације саме ЕЦБ или за рачун земаља Еврозоне или уз помоћ штампарске машине. У сваком случају, последица ће бити тешка економска криза. Професор сматра да нема шанси за свеобухватно решавање проблема Еврозоне у догледној будућности.
Наш стручњак Андреј Нечајев, председник банке „Руска финансијска корпорација“ саветује да се не жури с даћом.
„Чини ми се да су гласине о смрти евра преувеличане. Заиста, Еврозона преживљава тешко време. Најдраматичнији исход за њу биће ако једна-две, а можда чак и три земље напусте Еврозону. Наравно, то ће бити јак потрес. Али чини ми се да ће Еврозона у целини опстати. Превише је снаге и времена потрошено на њено стварање, она има много плусева. Зато је могуће да ће збацивши баласт такозваних „слабића“ Немачка и Француска у сваком случају сачувати евро.
Наравно, ако дође до сужавања Еврозоне курс евра ће пасти. Али, не заувек. Иза њега су јаке економије Немачке и Француске. Да, оне ће морати да помогну извесном броју својих банака ако се деси дефолт Грчке, Шпаније и Португалије. Али ако падне Италија оптимистичке прогнозе могу бити у извесној мери поново размотрене. Ипак, мислим да до тога неће доћи зато што су макроекономски показатељи Италије врло добри. Да, спољни дуг је велик, али ситуација у целини није трагична. Они ће имати довољно новца за подршку својих банака како не би дозволили масовну кризу банака .
Мишљење бившег министра економије РФ Андреја Нечајева дели и већина угледних европских економиста. Да, наравно, у блиској будућности Еврозона ће имати тешкоћа. Међутим, економска основа на којој се држи евро је прилично чврста, а да не говоримо о солидним златним девизним резервама.
Амерички стручњаци на нивоу Рогофа вероватно такође не желе крах ЕУ. Вашингтону је потребан овај савезник. Али не јак, већ је пожељно да буде ослабљен. Како не би покушавао да разговара с САД као равноправан, већ најбоље гледајући Американце одоздо. Отуда и прекоокеански сценарији финансијске апокалипсе с циљем да се посеје сумња у поузданост Европе. Тим пре што Европска унија и сама има довољно својих оракула, који предсказују будући распад и хаос.
