Нека савезништва заиста имају високу цену. Такав је, изгледа, случај са савезништвом између Пољске, али и још неколицине држава расутих по различитим меридијанима, са једне стране, и САД са друге.
Производ оваквог дружељубља огледа се, између осталог, и у – постојању тајних затвора ЦИА на територијама тих држава. Када је реч о Пољској, потврђено је да се један такав затвор налази у месту Старе Киејкути.
„Невоља” је почела када су се теме о тајним затворим ЦИА дохватили пољски медији, а праву узбуну покренула је прича о двојици затвореника који су своје сужањске дане проводили у једној од таквих робијашница и то, како тврде њихови бранитељи, незаконито.
Како би спречиле бруку пољске надлежне службе су покренуле истрагу о правном утемељењу постојања „затвора на услузи страним државама”. И, наравно, одмах су наишле на препреке.
Наиме, како казују познаваоци, уколико би поменута истрага дала опипљиве резултате, могао би то да буде преседан који би морале да узму у обзир и власти других земаља које имају сличан „аранжман” са САД. Такође, прети опасност да се покаже како је у целу причу уплетен један број високих пољских државних функционера. Зато је, на неко време, „лопта мало спуштена”.
„Очигледно, у питању је политичка игра, а најбезболније у таквом случају јесте то што се цео процес развлачи”, пренела је недавно агенција Ројтерс изјаву адвоката Миколаја Пјетрзака, који заступа извесног Абд ел Рахима ел Наширија, Саудијца смештеног у једном од тајних затвора у Пољској.
Оно што брине Пољаке јесте то како је власт могла да им на врат натовари такву беду и, што је још деликатније, на који начин мисли да докаже да у „специјалном поступку” против „непостојећих затвореника” не учествују и појединци запослени у домаћим истражним службама. Самовољно, или по наредби „одозго”, свеједно.
А да овакво размишљање није лишено основе потврђују и речи једног званичника по којем је пољска влада стешњена између жеље да се о свему поведе отворена истрага и притисака који стижу из самог центра тамошње тајне полиције.
Причу о постојању тајних затвора ван територије САД потврдио је још 2006. бивши амерички председник Џорџ Буш, али о којим се земљама конкретно ради, никада није саопштено.
Незванично је процурило тек да се на овој листи налазе Румунија, Литванија и Тајланд.
У борби са терористима Ал Каиде, као и другима који представљају потенцијалну опасност по САД, амерички истражитељи, неретко, користе методе које нису примерене демократски и законски уређеним државама.
Пошто по америчким законима тортура над осумњиченима није дозвољена, такви се транспортују у земље у којима сличних правних ограничења, стицајем различитих околности, нема или се на њих не обраћа претерано пажња, и – „поступак може да почне”.
У временима када се кованица – „људска права” – глобално тако често помиње, и сама информација о томе да у појединим земљама постоје затвори у којима се над заточеницима спроводи тортура примеренија средњем веку него данашњици, делује застрашујуће. Пољаци су то схватили и траже да из те игре изађу, под хитно.
Али, проблем је у томе што Варшаву у Вашингтону тренутно сматрају једним од својих најоданијих савезника. Отуд и став да оно што Американци раде у Пољској као да раде у сопственој кући, само ослобођени неких стега које постоје у Уставу САД и законима који регулишу однос према осумњиченима и затвореницима.
Пољацима савезништво са САД сигурно прија. Уосталом, управо су им Американци, својевремено, здушно помогли да се извуку испод утицаја великог суседа Русије.
