ПОГРАНИЧНИ, северни део Србије одувек је предњачио по сивој економији, али падом стандарда грађана, у последњих годину и по дана ова „грана“ добија све веће размере.
Док је промет у продавницама опао за трећину у односу на 2008. годину, на суботичком Бувљаку, другим мањим пијацама, као и уличној продаји, тезге са неоцарињеним намирницама, кућном хемијом, козметиком, чак и одећом и обућом, посећује све више потрошача. Робу која је упола јефтинија него на рафовима продавница купују сви грађани, али предњаче пензионери и они са најнижим примањима.
По робу се углавном одлази у оближњи Сегедин. „Испод жита“ у нашу земљу улази готово све – од сухомеснатих производа, млека и млечних прерађевина, слаткиша, алкохолних пића, цигарета, козметике, кућне хемије, одеће…
Како се роба не пријављује на нашој царини, порез на увоз се, наравно, не плаћа, нема ни акцизних маркица и других дажбина. С друге стране, на мађарском делу државне међе се купцима се враћа порез од 27 одсто на укупан износ. Због тога није ни чудо зашто су цене толико ниже него у радњама, и нашим, али и суседним мађарским.
ПРОПАДАЈУ НАЈВИШЕ шверцера је у Суботици, али и на територији Апатина, Сомбора, Кикинде и Хоргоша где је ситуација готово идентична оној из деведесетих година – каже Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца Србије.
– Док шврец цвета, легалне продавнице пропадају јер им због свих обавеза према држави ништа не преостаје. Уколико надлежне службе, од полиције, комуналне полиције, инспекције, царине нешто не предузму, продавнице ће се морати затворити, а тиме ће порасти број незапослених и смањиће се приливи у државну касу.
– Из Суботице до Сегедина не потрошимо гаса за аутомобил ни за 500 динара, у хипермаркетима покупујемо отприлике у оноликом износу колико не подлеже царини код нас. Мађари врате порез и ето рачунице – нерадо прича власник једне тезге на Бувљаку.
– Одлазимо углавном два пута недељно, пред ударне пијачне дане, или пред исплату пензија.
Прећуткује, разуме се, да се велики део робе сакрије у седиштима, испод пода аутомобила или на разне друге начине, које само наш народ може да смисли.
– У радњама прашак од три килограма кошта најмање 400 динара, а на Бувљаку за 500 динара купим дупло тежу врећу килограма детерџента – каже Суботичанка Магда Г., која се већ годинама снабдева искључиво на овој највећој тржници у земљи.
– Када поплаћам дажбине и купим лекове, од пензије ми за цео месец остане мање од 8.000 динара, тако да на сваки динар морам гледати, а овде је све пуно јефтиније него у продавницама.
Новости
