КРАГУЈЕВАЦ – Шумадија има велики потенцијал за производњу вина, грожђа и другог воћа, али уситњени поседи и недостатак савремене опреме, кључне су препреке за конкурентност на светском тржишту. Шанса је у удруживању у кластере или задруге, али је потребна и већа помоћ државе, оцењују шумадијски пољопривредници.

Прошлонедељном сајму виноградарства, вина и опреме у Крагујевцу присуствовао је велики број произвођача из иностранства. Приказана је и најсавременија опрема у овој области, која је за већину наших воћара, бар у овим условима, недостижна.

– Србија је у узлазној путањи када је реч о производњи вина. Извозимо широм света, али у малим количинама, па је потребно уложити у промоцију земље као винског региона и представљању нових арома и укуса – изјавио је Ђорђе Миливојевић, директор фирме “Еновитис” из Тополе.

Савремена опрема за једну озбиљнију винарују кошта више од 200.000 евра. Само преса за цеђење грожђа кошта око 40.000 евра. Те суме су за већину одавно осиромашених пољопривредника са овог подручја недостижне. Такође, ни садња није јефтина. Хектар винограда (саднице, стубови, жица…) кошта око 10.000 евра, плус припрема земљишта, односно дубоко орање на дубини од 60 до 70 центиметара, које кошта око 1.000 евра.
ТОПОЛА У ПРОИЗВОДЊИ вина и воћа у Шумадијском округу стање је најбоље у Тополи, али је и то још далеко испод могућности. Поред познате и успешне Винарије “Александровић”, у селу Винча, последњих година се обнављају краљеви виногради на Опленцу. Прве чокоте на Опленцу засадио је краљ Петар Први Карађорђевић још 1914. године. Од око 140 хектара одавно запуштених краљевих винограда, последњих година обновљено је 11 хектара.

– Село је економски ослабило, па је потребна помоћ државе, али и сами произвођачи могу знатно да зараде кроз удруживање. Задруге су велика шанса да би били конкурентни на светском тржишту. Сем квалитета, страни партнери хоће и веће количине вина или воћа. Уколико нисмо у стању да то испоштујемо, показаћемо да смо непоуздан партнер – каже Чедомир Стевановић, власник Винарије “Стевановић” и један од највећих произвођача вина и воћа у околини Крагујевца.

Ова породица у селу Жировница, десетак километара од Крагујевца, има више од 30 хектара под воћем, а половина су виногради. Иако су засади млади и производња тек у зачетку, њихова вина су већ постала позната на домаћем и светском тржишту, а због тога је у рејонизацији коју је урадило Министарство пољопривреде, Крагујевац први пут уцртан на винску мапу Србије. Стевановићи су и иницијатори да се овдашњи пољопривредници удруже и оснују задруге.

– Клима је код нас слична оној у Бордоу, али у свему другом нисмо за поређење са Французима. Надостају нам и слога и богатство. Тамо постоје задруге, па, рецимо, имају (заједничку) пресу и опрему за цеђење вина уграђену на камион који иде од поседа до поседа и брзо и јефтино обаве те послове – прича Стевановић.