У јавност су процуриле е-маил поруке бивше америчке државне тајнице Хилари Клинтон. Хакер по имену “Гуцифер” – који је раније хакирао и фацебоок страницу Колина Повела – упао је у е-маил бившег савјетника Бијеле Куће, Сиднијаа Блументала, те кореспонденцију с Хилари Клинтон прослиједио на редакције појединих медија. Блументал (64) је новинар и био је савјетник у доба администрације Билла Клинтона.
Е-маил поруке односе се на прошлогодишњи терористички напад у Бенгазију, када је нападнут амерички конзулат у овом либијском граду те убијен амбасадор Кристопхер Стивенс и још неколико америчких дужносника. Све поруке имају ознаку “повјерљиво” и у њима се наводе цитати анонимних особа и извора. Посљедња порука послана је 16. вељаче ове године, прва 12. рујна прошле године – свега неколико сати након напада.
Подсјетимо, напад у Бенгазију постао је велика контроверза америчке вањске политике због чињенице да ни данас није познато што се заправо догодило те ноћи када је убијен амерички амбасадор. Прве информације говориле су како се радило о жестоким просвједима, који су ескалирали због анти-исламског филма који је објављен на Yоутубе-у. Но, касније се почело спекулирати како иза напада заправо стоје терористичке скупине повезане с Ал-Qаидом. Напад је уједно и показатељ актуалног сигурносног стања у Либији, земљи коју је управо САД само годину раније “помогао ослободити” власти Гадафија у склопу НАТО агресије. Чињеница да је у истој, сада тобоже про-америчкој, Либији страдао амерички амбасадор пуно говори и о “успјеху” америчке војне агресије на ту земљу.
Конкретни е-маилови не откривају превише. Штовише, “ексклузивност” истих ваљало би узети с резервом. Наиме, из порука се добива дојам као да ни државна тајница Цлинтон није уопће била адекватно упућена у детаље напада. Могло би се чак закључити како ове поруке иду њој у корист јер се већ мјесецима спекулира како је Цлинтон знала пуно више о нападу у Бенгазију но што је признала за вријеме испитивања пред Конгресом. Подсјетимо, није дала одговор на питање Ранда Паула гледе трансфера оружја из Либије за Турску и потом за Сирију. У цијелој овој причи треба имати на уму како Цлинтон има велике амбиције по питању предсједничких избора 2016. Случај “Бенгази” могао би је дочекати у вријеме идуће кампање и то знају сви њени савјетници који ће настојати до онда овај случај или бацити у заборав или га изврнути на начин да се прикаже како Цлинтон о свему није знала превише (опширније о теми: Анализа: Хилларy Цлинтон пред Конгресом о нападу у Бенгазију). Но, колико Цлинтон заиста зна вјеројатно не зна ни Блументхал, стога се може претпоставити како су ове поруке аутентичне, мада не откривају ништа значајно изузев појединих детаља о уплетености “богатих Саудијаца”.
Осврнимо се на конкретне е-маилове. У првим порукама Блументхала по питању напада у Бенгазију се истиче: “Високи сигурносни дужносник рекао је Магариафу (предсједнику Либије) како су напади инспирирани видео снимком о пророку Мухамеду који је освануо на интернету. Напади у Либији такођер су повезани са нападима у Египту и другдје”.
“Према другом повјерљивом извору, Магариаф истиче како су га његови опоненти често жељели приказати да ради за ЦИА-у путем групе Национални Фронт за Спашавање Либије (НФСЛ), која је успостављена као опозиција диктатору Гаддафију за вријеме 80-их година. Према мишљењу овог појединца, Магариаф сматра како може преживјети ову потенцијално негативну кампању, али ако се ова ситуација настави закомплицирати ће процес успостављања нове администрације у земљи. Надаље, тврди како су напади на америчку мисију директан резултат атмосфере коју ствара ова кампања, као и контроверзан видео”, наводи се у е-маилу.
Постоји прегршт извора који тврде како је НФСЛ заправо основана или поприлично подупријета од стране америчке ЦИА-е, тако да ови подаци нимало не изненађују. Цијела Либија данас је нека врста “ЦИА колоније” и нема сумње како и унутар Либије постоје одређене скупине којима то није по вољи.
Тако је обавијештена Цлинтон прошле године, но у вељачи ове године стиже сасвим другачији е-маил. У поруци с насловом “Алжир/Либија/тероризам” истиче се потенцијална повезаност између напада у Бенгазију и талачке кризе у Ин Аменасу, на простору Алжира близу либијске границе.
Према тој поруци алжирски предсједник Абделазиз Боутефлика дао је наредбу алжирској тајној служби ДГСЕ (Дирецтион Генерале де ла Сéцуритé Еxтéриеуре) да се дио извјештаја о потенцијалним терористима преда шефу либијских тајних служби, Салиму Хассију. Истиче како Алжир сматра да иза напада у Ин Аменасу стоји Мокхтар Белмокхтар и организација “Покрет за Јединство и Џихад у Западној Африци” (МУЈWА) која је финанцирана од стране ал-Qаеде у Исламском Магребу. Напад је изведен као одмазда за француску интервенцију у Малију.
“Напад у Ин Аменасу дао је Белмокхтару простор за дестабилизацију власти у Алжиру. Извор говори како су напад испланирали алжирски чланови, али у скупини су судјеловали искусни борци из Малија, Либије, Саудијске Арабије, Сомалије и Египта”, истиче се у е-маил поруци као и податак како постоји могућа повезница између нападача у Ин Аменасу и скупине Ансар ал Схариа за коју се сумња да стоји иза напада у Бенгазију.
“Ови појединци нам говоре како информације француских тајних служби откривају како иза оба напада стоје богати сунитски Исламисти из Саудијске Арабије. За вријеме српња и коловоза 2012, ови финанцијери дали су новац за АQИМ (ал-Qаеда у Исламском Магребу) представнике на простору јужне Еуропе који су касније новац пребацили својим оперативцима у Мауританију. У коначници, новац је стигао скупини Ансар ал Схариа и другим милитантима у Бенгазију. Новцем су се регрутирали оперативци и куповала муниција и друге потрепштине”, наводи се.
Ово не би било први пута да тајне службе откривају како иза терористичких организација стоје “богати саудијских сунитски Исламисти”. То је већ позната ствар. Можда није на одмет присјетити се и оног другог, већег, напада 11. рујна – када је нападнут Неw Yорк и Wасхингтон, 2001. Данас знамо како су већина терориста на отетим зракопловима били саудијски држављани, но САД је за узврат напао Афганистан и Ирак.
У порукама које су упућене тадашњој државној тајници Цлинтон такођер се истиче, на темељу извора, како ће терористичке скупине у сјеверној и западној Африци наставити нападати “западне интересе”. Из порука се разумије, што је већ и иначе јасно, како су терористичке скупине доласком “Арапског Прољећа” прошириле свој утјецај на далеко већи простор него раније. Логика – која већ дуго није присутна у домени вањске политике – говори како би исте скупине ускоро могле завладати и Сиријом те како би то требао бити извор велике забринутост за силе запада. Но, логика заиста није присутна тако да управо ових дана НАТО очито припрема план напада на Сирију како би се срушила једна од посљедњих секуларних држава на простору Блиског истока.
Прави докази скривени су негдје дубоко у архивима међународних тајних служби, но и без њих се може доћи до закључка – некоме су гласни екстремисти далеко мања пријетња од самосталних држава, нарочито када је ријеч о пријетњи економским и геостратешким интересима.
адванце.хр
