Новац и тактика коју је држава изабрала за борбу са историјском стопом незапослености, очигледно нису довољни да смање ред на бироу. Тако ће и у овој години само на новчане накнаде, које прима 69.960 незапослених, потрошити 18,9 милијарди динара, што је чак пет пута више него за све мере запошљавања заједно! Исту методу држава је применила и прошле године, па се зато у овом часу на званичном списку може побројати 778.579 незапослених, без наде да ће се он скратити.
– Чињеница је да се за такозване пасивне мере издваја знатно више новца него за активне, али колико год да се улаже у подстицање запошљавања, резулатати ће бити недовољни јер отварање нових радних места зависи од привредног развоја земље – каже Зоран Мартиновић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.
Он каже да је ”кривац” што се највећи део буџета Националне службе за запошљавање издваја за новчане накнаде (упркос томе што од њих ”корист” има мање од десет одсто незапослених) налази у законским обавезама:
– Право на те накнаде имају они који су, без сопствене кривице, остали без посла, углавном зато што су проглашени технолошким вишком или су добили отказ услед стечаја, банкрота, ликвидације предузећа. А док су били запослени, имали су обавезу да свакога месеца, осим за порезе и доприносе, издвајају и додатних 1,75 одсто плате за накнаду у случају незапослености баш из разлога да би себи обезбедели какву-такву сигурност у случају да остану без посла.
КРИЗА ПОГАЂА МЛАДЕ У Министарству рада кажу да је незапосленост младих у Србији достигла алармантних 51,2 одсто што је међу најлошијим просецима у Европи. Испред нас су само Грчка (57,6) и Шпанија (56,5), док је просек ЕУ упола мањи – 23,7 одсто.
Када се из касе НСЗ одбије овај убедљиво ”најскупљи” издатак, за мере активне политике запошљавања остаје им свега 3,4 милијарде динара. Са тим новцем, како тврде, добро балансирају:
– Већ пар година уназад се овај износ није значајније мењао, али упркос томе имамо све бољи учинак – каже Срђан Андријанић из НСЗ. – Тако смо захваљујући програмима активних мера у 2010. запослили 150.000 грађана, у 2011. години 180.000, а 2012. чак 205.000 незапослених.
Ипак, док једни силазе са бироа, други се пењу, па се коначан списак незапослених још не скраћује.
– Томе свакако не помаже ни изразито лоша квалификациона структура незапослених јер већина није конкурентна на тржишту рада – додаје Андријанић. – Чак 217.294 нема никаквих квалификација, па ни основну школу, а они су међу најзаступљенијима на нашој евиденцији (27,01 одсто). А још 32.448 незапослених спада у полуквалификоване раднике. Трећи степен средњег образовања има 198.585 (25,51 одсто), а четврти 221.364.
Послу се, међутим, у овом часу нада и 59.551 факултетски образован грађанин и 62 који су стекли и докторат.
СЛУЖБИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ 30 МИЛИЈАРДИ
Влада Србије је Служби за запошљавање наменила 30,48 милијарди динара за 2013. годину. Осим на активне мере запошљавања и исплату накнада, НСЗ планира да потроши и 2,7 милијарди динара за посебне новчане накнаде незапосленима који су на корак до пензије, али и 700 милиона динара за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, 270 милиона динара на олакшице послодавцима који запошљавају старије од 45 година и млађе од 30…
Новости
