КРАГУЈЕВАЦ – Србија је богата опалом и другим драгоценим минералима, али то богатство се не користи, па је његова експлоатација препуштена стихији и ретким ентузијастима. Показао је то и прошлонедељни сајам камена на крагујевачком Шумадија сајму.

Један од учесника, Краљевчанин Момир Ђоковић, тврди да је наш, посебно плави опал, по квалитету сличан чувеном полудрагом камену из Аустралије. На овом сајму, Ђоковић је представио полудраго камење које је сам пронашао на подручју Богутовачке бање. По занимању је рударски техничар, али се готово четири деценије бави проучавањем минерала. Опала у разним бојама има највише на подручју Трстеника, Копаоника, Златибора, у Страгарима …

– Право богатство лежи на дубини од највише два метра и лако је за експлоатацију. Међутим, наши стручњаци за ову област радије седе у канцеларијама, уместо да зађу у планину. Ни држава засад, није показала веће интересовање да се овај потенцијал искористи – каже Ђоковић.

МУЗЕЈ ПРЕДРАГ Петровић из села Паштрић код Ваљевске Мионице планира да отвори први Музеј камена у Србији, где би био изложен познати струганички камен из овог краја, али и све друге врсте камена. Циљ је промовисање камена и указивање на значај овог материјала.

– Правим накит, вазне и друге ситнице и од тог посла живим. Могу да се праве лепи мозаици и скулптуре. На Западу би то било прескупо – каже Ђоковић.

Моћ овог камења није само у његовој “тржишној вреднности”. Тврди се да има и лековита својства. Стручњаци су одавно писали о моћи јувелирског камења, наводећи да позитивно утиче на расположење, помаже код превладавања стреса, анемије…

Осим полудрагог камења, Србија је богата и другим врстама камена погодним за уметничку обраду. Скулптура сокола израђена од квалитетног црвеног камена из мајдана у селу Трнава на Златибору поклоњена је руском премијеру Медведеву, друга краси одаје Била Гејтса. Скулптуре је урадио Владимир Митровић, самоуки вајар из овог села, који је на сајму у Крагујевцу правио “фигурице” за поклон посетиоцима.