САМО за основне анализе три хормона и преглед ултразвуком, пацијенти са проблемом рада штитне жлезде морају да истресу из новчаника око 7.500 динара. У домовима здравља, иако стручњаци упозоравају да проблем са штитњачом има око 250.000 становника, анализа хормона се не ради о трошку осигурања, а на ултразвук се чека и по месец-два. Зато код ендокринолога, који кажу да буквално једва стижу да прегледају све оболеле, пацијенти који не могу приватно да обаве анализе, долазе ”необрађени”, без основних налаза, што додатно продужава пут до дијагнозе.
– У домовима здравља за годину дана евидентирано је 72.346 обољења штитасте жлезде – каже за ”Новости” др Драгана Јовић, из Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”. – Лечено је 68.912 пацијената, што је 13 на 1.000 становника, а годину дана раније било их је 12. Због болести штитасте жлезде болнички је за годину дана лечено 4.655 пацијената, а од малигног тумора ове жлезде – 933.
Стручњаци упозоравају да у Србији тренутно око 150.000 жена и 50.000 мушкараца званично болује од хипертиреозе, а да је још 50.000 оних којима обољење још није дијагностиковано. Сваке године, од 3.000 до 4.000 становника оболи због појачаног стварања хормона штитасте жлезде.
ОВЕРЕНА КЊИЖИЦА НИШТА НЕ ВРЕДИ О ТРОШКУ осигурања за поремећај рада штитне жлезде издаје се укупно 11 лекова. Ти медикаменти коштају од 119 до 805 динара, а лане је о трошку осигурања издато укупно 220.479 кутија. Али, иако је ”тиастат” на такозваној позитивној листи, лекари штеде рецепте па пацијенти углавном купују лек. То, међутим, није највећи проблем јер кутија кошто око 250 динара. Већи издатак је анализа хормона (сваки кошта око 500 динара), коју понекад морају да раде и више пута недељно. Још скупље је када морају да се анализирају и антитела. Рецимо анти-ТСХ кошта 1.850 динара, а анти-ТГО и ТПО по 950.
– У пракси је очигледан пораст броја пацијената са обољењима штитасте жлезде, и то углавном код млађих жена. На примарном нивоу не можемо да им урадимо дијагностику, а да бисмо их упутили код ендокринолога морали бисмо да имамо неки налаз који указује на обољење штитњаче.
То се, бар кад је реч о хормонима, у домовима здравља не ради, а забрањено нам је да пацијентима сугеришемо да било шта ураде приватно – каже за ”Новости” др Невенка Димитријевић, изабрани лекар у Дому здравља Вождовац.
Професор др Катарина Лалић, начелник Одељења за поремећаје липида у Институту за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма КЦС, потврђује да пацијенти углавном долазе без анализа хормона, а често и без ултразвучног налаза.
– Пацијенти се буквално из домова здравља, где не могу да обаве анализе, ”селе” код нас. Овде се поново прегледају, а онда са интерним налогом упућују у лабораторију на клиници, а требало би да дођу са већ готовим налазима на основу којих би се поставила дијагноза и одмах одредила терапија.
У Служби социјалне медицине Клиничког центра Србије кажу да су лане, само у овој установи, на ендокринологији урађена 83.682 прегледа.
– Имамо 65 ендокринолога, међу којима је и осам лекара на специјализацији, што значи да пуним капацитетом ради њих 57 – кажу у КЦС. – Сваки од њих годишње, према последњем пресеку, уради 1.468 прегледа, што је далеко изнад стандарда који подразумева 1.260 прегледа по специјалисти.
Новости
