Б. РАДИВОЈЕВИЋ | 18. новембар 2011
Начин наплате не може да издржи захтеве пацијената. На једног осигураника отпада 28.000 динара годишње, а само онај на дијализи то потроши за недељу дана
У здравству Србије један плаћа, а двоје се лече: допринос уплаћује 1,66 милиона пензионера и 1,67 милиона запослених, а из тог фонда се финансира и лечење чланова њихових породица – укупно 5,5 милиона људи, као и здравствена заштита 1,2 милиона неосигураних. Осигураник са најнижим примањима за здравство годишње издвоји 24.000 динара, а онај са најдебљом ковертом 390.000. Тако, у просеку, за сваког од око седам милиона становника, у здравственој каси годишње имамо свега 28.000 динара, а само један од 4.500 пацијената на дијализи ту суму потроши за мање од недељу дана! Сваки дијализни третман РФЗО болницама плати 10.000 по пацијенту, и тако три пута недељно, 14 пута месечно, 150 пута годишње, доживотно.
Осигураник са најнижим примањима за читав радни век издвоји за здравство 840.000 динара. Али, када би један од најбогатијих осигураника, током читавог радног века био пријављен на највећу могућу плату, за 35 година издвојио би за здравство 13 милиона динара. По тренутном курсу, то је око 135.000 евра. Ту суму, међутим, један од 200 пацијената на терапији цитостатиком ”гливек” потроши за четири године, а пацијент на дијализи за шест! За само једну операцију оболелог од хемофилије, према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, потроши се колико би најбогатији осигураник уплатио за три живота!
Здравствени минус је још већи у пракси, него у званичној статистици, јер не уплаћују све фирме доприносе за своје запослене.
– Ребалансом буџета здравствени фонд је смањен за 2,7 милијарди динара, јер је за толико, због економске кризе и недисциплине у наплати доприноса, смањен очекивани прилив новца у касу осигурања – каже за ”Новости” професор др Александар Вуксановић, директор РФЗО. – Новца нема довољно, дугови су толики да постоји опасност да се читав систем здравства уруши.
Вуксановић каже да су многе европске земље због кризе већ скресале права из обавезног здравственог осигурања и наводи да се у Енглеској, која годишње има 150 милијарди евра за здравство, тренутно чека и на онколошке операције.
– Медицина је због увођења нових технологија и терапија сваким даном све скупља и постојећи систем је једноставно финансијски неодржив – каже Вуксановић.
– У Хрватској, рецимо, ако немате допунско осигурање, морате да сносите 20 одсто свих трошкова дијагностичке и терапијскије процедура. Тако је у многим другим земљама Европе, и ако хоћемо финансијски одржив систем здравства, мораћемо и ми, на нивоу државе, да уведемо допунско осигурање.
НАЈВИШЕ НА ПЛАТЕ И ЛЕКОВЕ
Кроз здравствену касу Србије годишње прође око две милијарде евра. За плате и превоз 104.500 запослених у здравству месечно се троши седам, годишње 90 милијарди динара.За лекове у здравственим установама издваја се 16 милијарди годишње, за лекове на рецепт и помагала – 30 милијарди. За синтетички, потрошни и уградни материјал износ је 12 милијарди. Сваког дана у болницама лежи 30.000 пацијената, а само за исхрану се потроши годишње 2,2 милијарде динара. За боловања дужа од 30 дана из здравствене касе исплати се годишње 7,5 милијарди динара.
ГРАЂАНИ КРОЗ ПАРТИЦИПАЦИЈУ УПЛАТЕ ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДЕ
ИздвајајуЋи за партиципацију 50 динара по кутији лека пацијенти годишње у здравствени фонд, мимо доприноса, уплате још 4,5 милијарди динара. Кроз партиципацију по болничком дану, или за уградни материјал, као што су пејсмејкери или вештачки зглобови, у здравственим установама пацијенти издвоје још једну милијарду динара. Тако се само из партиципације финансира рад бар две здравствене установе. Годишњи буџет, рецимо, Института ”Дедиње” је 1,8, Инситута за онкологију и радиологију Србије 2,2 , Здравственог центра Панчево две, а КЦС 13,5 милијарди динара.
