Пише Никола Врзић
Како су нам суспендовали и Скупштину Србије и Устав Србије, а да Србија то није ни приметила
Да ли смо постали толико опчињени Борисом Тадићем, па више и не преиспитујемо оно што нам ради или смо се досад већ навикли на председника Србије који гази Устав Србије? Или су нам медији окупирани до те мере, па скоро да и нема где да му се изговори оптужба за кршење Устава Србије и гажење њене Скупштине. Тек, без икакве је реакције мимо нас прошло председниково признање, у недељу на ТВ Прва, да је од њега лично потекла иницијатива да административна линија између Србије и Косова постане државна граница коју ће поносно чувати цариници независног Косова. Његов је Београд, открио је, изашао „са иницијативом“ о „интегрисаном управљању“ прелазима између Србије и Косова; иницијативом која значи да ће административна линија између Србије и Косова изгледати као и граница Косова са државама које су признале његову независност, Албанијом, Црном Гором и Македонијом, на којима заједнички послују албански/црногорски/македонски и косовски цариници и припадници ЕУЛЕКС-а. Предложио је Тадић увођење границе усред ове земље, иако Устав Србије, у члану 8, изричито констатује да је „територија Републике Србије јединствена и недељива“, а „граница Републике Србије неповредива“… И никакво чудо, онда, што Борко Стефановић почиње да спроводи договоре које нико није ни видео, а камоли ратификовао; договоре који косовску границу издаје додатно утврђују.
ДЕМОКРАТСКА ДИКТАТУРА
Ако ништа друго, можемо макар да разобличимо Тадића и његовог Борка. Да покажемо како су њих двојица суспендовали и Устав Србије, и одлуке њене Скупштине, а успут и саму Скупштину Србије. Барем да им увођење наше Србије у њихову диктатуру не прође непримећено…
Србија престаје да буде парламентарна демократија, и то је очигледним постало у ове две-три недеље које су за нама. Све је почело најавом доношења нове скупштинске декларације о Косову, која „није обична декларација, јер она може да буде прекретница у односу државе према Србима на Косову“, како је рекао Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за Косово и Метохију. Испоставило се, међутим, да таква, прекретничка декларација о Косову, којом би Борко Стефановић добио бланко подршку за све што се договори(о) у Бриселу са Робертом Купером и Едитом Тахири, не може да буде изгласана у Скупштини Србије; Српски покрет обнове и Лига социјалдемократа Војводине најавили су да је неће подржати зато што није довољно прекретничка, али је ударац Тадићевом косовском прекрету (то је исто што и „Преокрет!“ Чедомира Јовановића, само прикривеније, перфидније) стигао и из сасвим супротних разлога. Такође из редова Тадићеве, владајуће коалиције – посланици Демократске странке и Г17 са Косова најавили су, наиме, да неће гласати за владину декларацију и да неће мислити Тадићевом, већ ће „за Косово да мисле својом главом“, како рече Драгиша Ђоковић, посланик ДС-а, додајући да „безусловну и безрезервну подршку не би дао ни своме покојном оцу, а камоли преговарачком тиму“. А то је, како је објаснила Стојанка Петковић, посланица Г17, став свих посланика са Косова, без обзира на то којој странци припадају.
Но како би и могли да гласају, када их досад постигнути договори – попут договора о регистарским таблицама, о којем је „Печат“ већ писао; он, у најкраћем, подразумева да косовски Срби изваде личне карте независног Косова ако хоће да региструју свој аутомобил на „статусно неутралне“ КС таблице – приморавају да престану да буду грађани Србије, а да постану грађани Косова. Да би се у међувремену испоставило и да договор о катастарским књигама предвиђа да жалбена инстанца у споровима на Косову и Метохији буде Врховни суд Косова, што је у изјави за „Политику“ открила посланица Г17 Стојанка Петковић, а два дана касније потврдио и „Данас“, позивајући се на своје изворе из Владе Србије.
Елем, суочен са немогућношћу да свој прекрет спроведе кроз Скупштину Србије, председник Тадић одлучује да Скупштину суспендује. „Нова декларација Парламента о Косову и Метохији не мора да буде донета“, објављује у недељу на ТВ „Прва“, најављујући тиме да ће ствар да преузме у своје руке и да је спроведе онако како је и замислио. Маниром узурпатора и диктатора, маниром окупационог намесника.
И не само да је Скупштини Србије тиме одузео право да учествује у формулисању косовске политике Србије, већ је, оним што у наставку бриселских преговора намерава да учини, суспендовао и Устав Србије, и све досадашње скупштинске одлуке.
Печат
