СТАНОВНИЦИ Србије подигли су прошле године на рецепт готово 3,5 милиона кутија седатива мање него што је издавано пре него што су ови лекови пребачени на посебан режим прописивања. Од октобра 2011. године, када је у пракси почела примена одлуке да изабрани лекар може да прописује анксиолитике само три месеца, а после тога сви који не могу да се смире без таблета морају код психијатра, смањен је, за око 500.000, и број становника који о трошку осигурања узимају седативе.
То, међутим, не значи да је стварно драстично опала потрошња лекова за смирење. Они сада те лекове углавном купују на приватни рецепт, на основу парчета папира са факсимилом лекара.
Иако то није по закону, када се гледа финансијски аспект, јефтиније је него када се поштује прописана процедура. Јер, последњом изменом тзв. позитивне листе лекова, за анксиолитике је ”листом” уведено процентуално учешће од чак 90 одсто! То онима који не могу без седатива додатно тањи живце: чекају ред код психијатра, а лек их кошта више него када би га сами куповали, јер је обавезна партиципација (од 50 динара) већа од десетог дела цене лека коју покрива каса здравственог осигурања.
– Једино се за ”дијазепам” не плаћа учешће, зато што се налази на есенцијалној листи Светске здравствене организације, а за остале анксиолитике: ”лоразепам”, ”бромазепам”, ”алпразолам”, плаћа се учешће у износу 90 одсто, јер су веома јефтини и њихова цена је од 90 до 200 динара по кутији – каже Сања Миросављевић, саветник директора РФЗО.
Током 2010. године у Србији је месечно на рецепт издавано 921.759 кутија седатива, а 2012 – 635.415.
Доктор Љиљана Шимпрага, психијатар у Дому здравља Палилула, каже да је стампедо на ординације психијатара, којима је промена режима прописивања анксиолитика у првом моменту повећала број пацијената за најмање 30 одсто, прошао.
– Временом се број пацијената који узимају анксиолитике као додатак терапији, рецимо због повишеног притиска, смањио – каже за ”Новости” др Шимпрага. – То, наравно, не искључује могућност да они набављају ту врсту лекова другим каналима. Упутство је било да се седативи, где год је то могуће, избацују из терапије, а тамо где је потребно замењују другом групом лекова, као што су, рецимо, антидепресиви.
– Корист је вишеструка. Иако још има пацијената који те лекове узимају на своју руку, мој утисак је да их је, ипак, мање него раније. Пацијенти који су због узимања ових лекова морали да дођу код психијатра добили су адекватну терапију, и то је медицински ефекат промене режима издавања анксиолитика, а прави финансијски ефекти ће се тек видети.
НАЈГОРЕ БИЛО ПРЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
У последњих пет година за нерве је, изгледа, била најкритичнија 2009. Тада је анксиолитике на рецепт подизало 1,83 милиона становника. У 2011. години, када је у последња три месеца примењен нов режим прописивања, седативе је на рецепт узимало укупно 1,79 милиона људи, а лане, прве пуне године примене нових правила – 1,28 милиона осигураника. Опао је и трошак здравствене касе за ову групу лекова. Претпрошле године седативи издати на рецепт коштали су РФЗО око 884 милиона динара, а прошле године око 663 милиона динара.
Новости
