ПРОСЕЧАН становник Србије не може да се похвали добрим здрављем: у 42,2 године, колико је просечна старост нације, сваки други је већ у здравствени картон убележио бар једну дијагнозу неке хроничне болести и има све изгледе да живи читаву деценију краће од суседа у ЕУ!
То је, уз све мањкавости здравственог система, који често не може благовремено да пружи медицинску помоћ, великим делом и последица небриге за сопствено здравље. На превентивне прегледе редовно иде тек четвртина становништва. С друге стране, масовно уживамо у пороцима. У Србији пуши 38,1 одсто мушкараца и 29,9 одсто жена, око 300.000 становника су алкохоличари, а процењује се да наркотике користи око 170.000 људи. И они који нису заглибили у пороке нису без фактора ризика за појаву болести: све више је гојазних, чак и међу децом, и физички неактивних.
Генерално, најмасовнија болест у Србији је хипертензија, од које болује чак 46,7 одсто одраслог становништва. Управо том здравственом проблему посвећен је ове године и Светски дан здравља, који се обележава 7. априла.
ОД ДЕПРЕСИЈЕ ПАТИ 300.000 ЉУДИ У порасту су и психичке болести и поремећаји. Стручњаци процењују да од депресије пати око 300.000 људи, а сваког дана најмање две особе покушају самоубиство. Депресија је, гнерално, у порасту у читавом свету, и процењује се да ће до 2020. године постати најмасовнија болест.
– Оно што забрињава јесте чињеница да многе особе не знају да имају повишен крвни притисак, јер је ова болест уједно и фактор ризика који може да буде присутан и без симптома – каже, за ”Новости”, магистар др Наташа Мицковски из Одељења за контролу и превенцију незаразних болести у Институту ”Др Милан Јовановић Батут”.
Висок крвни притисак, уз још неке факторе ризика, као што је повећан ниво масноћа у крви, који такође доводи до оштећења крвних судова, може да се прогласи узрочником за 22.000 срчаних и до 24.000 можданих удара годишње у Србији.
Лекари упозоравају на пораст готово свих обољења. Годишња статистика, међутим, води се само за најмасовније хроничне незаразне болести, а још од 2006. године није урађено масовније испитивање здравља нације.
Стручњаци, међутим, не очекују велика изненађења, јер свакодневно се показује да су кардиоваскуларне болести дефинитивно водећи узрок оболевања и умирања. Иако се 80 одсто превремене смртности и више од 50 одсто оболевања од срчаног и можданог удара може спречити контролом само три значајна фактора ризика, у које спадају пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност, у Србији су за годину дана болести срца и крвних судова покосиле чак 56.448 људи, од укупно 103.211 умрлих.
Други најчешћи узрок умирања у Србији су малигни тумори, од којих годишње оболи око 33.000 становника. Једна од најчешћих незаразних болести, која подједнако оптерећује здравствени систем, јесте и дијабетес. У Србији, према последњим подацима, око 630.000 особа, или 8,6 одсто становништва има шећерну болест, која подмукло оштећује све органе.
– У 90 одсто случајева у питању је дијабетес тип два – каже, за ”Новости”, др Ивана Ракочевић из Института ”Др Милан Јовановић Батут”. – Овај тип шећерне болести се сваке године у нашој земљи дијагностификује у просеку код 16.000 особа, обично после 40. године живота, нешто чешће код особа женског пола. До 2030. у Србији се може очекивати 700.000 оболелих.
Новости
