ПРЕ сто година ниједно насељено место у Србији није могло да се замисли, а да у занатлијском кварту нема ковача. Били су цењени, јер је од њиховог рада зависила летина, али и квалитет израђене грађевине. Поред потикивања коња, они су израђивали пољопривредне и грађевинске алатке, намештај, ножеве, оружје…
Времена су се променла, па се сада само у песмама спомињу. Међутим, у срцу Бањице, у Пауновој улици, налази се “последњи Мохиканац” – Веља Радосављевић, који са своје 83 године, као младић, удара по наковању са чекићем од пет килограма. У приземној дашчари, благо погурен, бистрог погледа и снажних шака, са осмехом дочекује муштерије. Тако је и дочекао репортера “Новости”.
– Некада су ковачи живели као господа. Данас нема ни посла, а ни ђака да уче занат – прича Радосављевић, који се 1959. године из Куршумлије преселио у главни град. – Ковачким занатом бавим се 65 година, а много година радио сам у “Енергопројекту”, где сам и стекао пензију.
Прича о радионици на Бањици има пријатељску, али и политичку позадину. Наиме, као власник, и даље се води Вељин покојни пријатељ Данило Јакшић. Када је преминуо, породица није хтела да угаси жар у ковачкој пећи. Веља је наставио посао.
– Ковачница има интересантну причу. Некада се налазила на Авалском путу. Пошто је покојни Тито са дипломатама често ишао да полаже венце на Споменик незнаном јунаку, општина је одлучила да помери све радионице. Тако је и ова ковачница добила своје место на почетку Паунове – описује Радосављевић.
Према његовим речима, сам посао му тешко не пада. Има да се заради који динар преко пензије.
Деда Веља воли да прича са муштеријама, пролазницима и да се шали на рачун дневне политике.
Каже, народна беспарица теже му пада него да сатима савија гвожђе чекићем од пет килограма.
Сваког дана од осам сати је на послу. Радосављевић каже да док му је снаге, неће престајати да од ужареног метала прави алатке.
– Лакше ми је у радионици, него да беспослен седим код куће. Нема много посла, а то што има су, углавном, мање поправке.
Понекада правим грађевинске шпицеве, секире за дрва, као и будаке и мотике за пољопривреду – објашњава овај крепки старац.
Новац за Радосављевића нема велику вредност. Он за себе каже да је богат, јер има три праунуке и три праунука.
КОВАЧИ У МИТОЛОГИЈИ
НАЈПОЗНАТИЈИ ковач у античкој митологији био је грчки бог Хефест, односно његов римски еквивалент Вулкан. Као ковач богова правио је сва њихова оружја, посебно муње за Зевса (римског Јупитера), које је он бацао на земљу. Историјски, најстарији предмети од метала у Европи пронађени су на археолошком локалитету Плочник, крај Прокупља.
НОвости
