Из дневника бејзбол палице

Поштовани читаоче, надам се да ћете се сагласити да упознавање са текстовима може на човека оставити одређени утицај. Понекад је тај утицај позитиван, а понекад не баш, покаткад ти текстови ударају по глави попут бејзбол палице.

Недавно сам имао прилику да читам дневничке забелешке једног познатог америчког дипломате, које су требале бити упућене у Вашингтон, које не остављају никакву сумњу да је у Стејт Департменту бејзбол палица добро познато средство убеђивања “мале браће” у исправност англосаксонског погледа на свет.

Просудите сами:

“Филип Гордон, помоћник државног секретара, руководилац бироа за Европу и Евроазију.

Приштина, Косово

09. јул 2012. године

Управо сам стигао из Београда где сам се бавио новоизабраним председником Томиславом Николићем и другим руководиоцима. Пренео сам им мишљење руководства САД, подвукавши да САД настављају да свим силама подржавају суверенитет Косова. Ја сам изразио увереност да без обзира каква влада буде формирана у Београду, она мора у потпуности да испуњава спорзуме који су током дијалога већ постигнути и да настави да води тај дијалог у потребној форми неопходној за постизање даљих споразума, који ће побољшати живот људи са обе стране границе. И у наредним недељама, месецима и годинама, на то треба да се фокусирамо. Ја сам поновио непоколебљиву подршку тежњама Косова да ступи у ЕУ, баш као што подржавамо и подршку таквим стремљењима од стране Србије. Ми се надамо да ће Србија остати на путу за улазак у ЕУ, иако су наше европске колеге јасно ставиле до знања Београду да он претходно мора нормализовати своје односе са Приштином. Ја сам још једном поновио Србима да они морају да схвате реалност постојања демократског и сувереног Косова. Ми настављамо да подржавамо односе између двеју земаља.

Ја сам био одушевљен речима председника у Приштини, исто као и раније речима премијера у Дубровнику о плановима да се ојача присуство на северу Косова. То ће бити одлучујућа компонента како би се сви грађани Косова уверили да се налазе у сигурној и безбедној ситуацији. Ја сам сазнао да ће административна канцеларија у северној Косовској Митровици ускоро бити отворена. Ја мислим да је то позитиван корак напред и то показује да влада намерава да обезбеди боље услове живота за све грађане земље”[1].

Чак ни лукави и складни дипломатски језик документа не може да прикрије једну једноставну чињеницу: Филип Гордон је у Београду дејствовао у стилу бејзбол палице која не зна за сумњу и попустљивост у извршавању својих задатака. Србе су тукли по глави, не остављајући никакво право избора, право на заштиту своје позиције, чак ни право за објашњење својих интереса. На сваки њихов покрет тела, чуо се звиждук дрвене направе.

Са те тачке гледишта, Пинокио кога је истругао  од брезе италијански дрводеља, био је много осетљивији на аргументе других људи.

Реалност у дневницима мистер Гордона, једва да је сложенија од тачке гледишта тог спортског реквизита. Посебно је дирљива његова увереност у то да у свету већ постоји “демократско и суверено Косово”. Иако је сваком у глави здравом човеку јасно, да ће та “мала али поносна Република” обавезно дати свој допринос заједници европских држава, а на одушевљење ЦИЕ – у Европској Унији ће се коначно појавити моћни канали за трговину дрогом и трговину људима у свим правцима.

Време ће јасно показати да ли ће се из тих канала омастити и мистер Гордон, слично пару Клинтон. Тада ћемо моћи и судити да ли је он заиста искрен у својој функцији бејзбол палице или се иза ње крије свети амерички сан – “згрнути лову”. Како искуство показује, свим његовим претходницима од краја деведестих година у преговорима о Југославији, таква склоност није била страна. Сви они су се обогатили у резултату војне операције из 1999. године, као и на трговини оружјем и финансирањем криминалних банди косовара.

Дневнички записи мистер Гордона сачињени су пре скоро годину дана, али време показује да стварност приказана у дневнику са запањујућом ароганцијом колонизатора, није баш тако проста.

Испоставило се да српски народ није она девојка коју су насилници сачекали у заседи ноћу, у мрачној шуми. Претећи јој бејзбол палицом они су били уверени да Србији не преостаје ништа друго него да се опусти и препусти задовољству. Тим пре што се светска јавност, за сваки случај, скривала по жбуњу.

Но, није ишло.

Завршени почетком априла ове године, Бриселски преговори узмеђу Београда и Приштине су пропали. Девојка није малаксала. Може бити, она се сетила онога чему су је учили преци, можда је у њој проговорио осећај достојанства, можда је било и неких других разлога, но “клуб хоп-стоп” узалуд је лучио желудачни сок.

Нема сумње да ће сада у ваздуху поново фијукнути бејзбол палица, јер има нешто симболично у томе да се тај амерички спортски реквизит претворио у омиљено оруђе западних дипломата. Они не умеју да разговарају другим језиком. Иако не, нисам у праву, наравно да умеју. На пример, они умеју да безочно лажу. Требало би, макар споменути, како они испуњавају чувену Резолуцију 1244 СБ УН о Косову и Метохији из 1999. године. У тој Резолуцији се уосталом говори само о “високом степену аутономије за Косово”. Нема ни речи о било каквој самосталној држави.

Узгред, ово је страшно упозорење читавом свету – не верујте насилницима са палицом у руци. Они су спремни да пљуну на сопствене потписе испод сличних резолуција.

Можда ће једном под ударцима бејзбол палице пасти и српски положаји и север Космета ће у потпуности прећи под контролу Албанаца. У том случају, девојка ће добити у потпуности за своју тежњу да сачува људско достојанство. Јер, оне који пружају отпор, прво туку палицом, а онда ногама. Срби се нису навикли. Било је ропство од Турака, сад ће од Албанаца, “демократско”, на северу Космета – засигурно. Без сопствених органа заштите они ће бити лак плен за свакојаке крваве скотове који су у резултату политике Запада стекли солидан статус политичара и државних делатника. Биће ту свега – од немилосрдног истискивања беспомоћних људи из покрајине, до изругивања са најелементарнијим правима и изградње нових постројења за сецирање, ради вађења донаторских органа.

Ради тога, предлажем да се изнад уласка у нове канцеларије косовских власти истакну две укрштене бејзбол палице. Од њих ништа боље неће симболизовати како однос тих власти према Србима, тако и идеологију западних господара који стоје иза њих.