Држава, после честих захтева, најавила да ће испитати спорне приватизације пољопривредних предузећа. Хектари продавани по цени од 250 евра. Више од 50.000 радника без посла
ОД скоро 60.000 радника, колико су некада упошљавала пољопривредна предузећа у Војводини, сада, након приватизације, у њима ради свега 1.500 радника. Држава је продајом тих комбината остала краћа за више од 400.000 хектара ораница. Сточарска индустрија је, слажу се стручњаци потпуно уништена, а земљиште је отишло за мале паре.
Држава је најавила да ће се од ове недеље озбиљно позабавити спорним приватизацијама пољопривредних предузећа. Како кажу надлежни, биће основана посебна радна група, која ће пред собом имати педесетак војвођанских имања и задруга продатих у бесцење и под сумњивим околностима.
У извештају Агенције за борбу против корупције наводи се да су многа аграрна предузећа продата без претходно решеног питања својине над земљиштем.
– Било је пропуста у самом процесу продаје, зато што је Агенција за приватизацију вршила промет земљишта, иако за то није била надлежна, јер је у складу са важећим законима аграрно земљиште у јавној својини ван промета – кажу у Агенцији за борбу против корупције.
– Управа за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде дужна је да прибави податке о променама катастарског стања на земљишту након приватизације, о променама власника на државној и задружној својини и да утврди да ли су вршене укњижбе права својине на купце друштвеног капитала на основу уговора о приватизацији.
ПРЕДМЕТ СУМЊИВИХ РАБОТА ДИРЕКТОР Института за економику пољопривреде, Драго Цвијановић, истиче да је прерађивачке капацитете требало поделити, а да те фирме приватизују примарни пољопривредни произвођачи, јер је било логично да имају и предност код закупа земљишта и приватизације комбината. – Треба реално приступити свим приватизацијама и оне које су рађене квалитетно, нека остану, оне које нису да се заиста преиспитају и да свако сноси последице – каже Цвијановић.
– Чињеница је, међутим, да су некада наши водећи комбинати у технологији и у стварању сорти, хибрида и расне стоке постали предмет неких сумњивих работа.
У Агенцији за приватизацију такве наводе одбацују и тврде да та служба није продавала земљиште.
– Ни превођење задружне својине у државну није у надлежности АП – каже Душан Белановић, из Агенције за приватизацију.
– С обзиром на то да оранице нисмо продавали, хектари немају цену, а ако су вршене катастарске промене, вероватно је то радила надлежна служба.
Да хектари пропалих комбината немају цену, не слажу се из Удружења мањинских акционара Војводине, где процењују да је штета настала продајом тих предузећа неколико милијарди евра. Та асоцијација поново је потегла ово питање, пославши председнику и премијеру Србије, ресорним министрима и Тужилаштву за организовани криминал дописе с називима више од 45 предузећа за која, како кажу његови представници, имају доказе о махинацијама.
– Комбинати су пре приватизације у просеку запошљавали по 200 радника – каже Веселин Мухадиновић.
– Сада у тим предузећима ради по десет пољопривредника. Још је проблематичније то што је државна земља продавана испод сваке цене, и то за свега 250 евра, односно у то време за 500 марака по хектару. Имамо доказе да су поједина имања продавана по десетоструко нижим ценама, па је на тај начин држава Србија губила и по 50 милиона евра по колективу.
То је, како Мухадиновић наводи, доказ да је кроз продају наших добара обављена невиђена пљачка, у чему су само појединци имали велику корист.
И стручњаци су сагласни да је приватизација највећег броја пољопривредних комбината у Србији извршена лоше и из шпекулантских разлога.
Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић казао је да су у свим земљама у транзицији процес приватизације пратили и одређени проблеми, па ни Србија није изузетак. Напротив, она може да послужи као јединична мера за друге земље:
– Највећи број оних који су ушли у процес приватизације ушао је ради препродаје, односно из шпекулантских разлога – да заради што више, у што краћем временском периоду. Они који су преузели пољопривредна газдинства одмах су се решили великог броја радника до 2008. године, у сектору пољопривреде је 53.000 радника остало без радног места.
Новости
