Београд – Држава Србија се у последњих годину дана, као по неком суманутом таксиметру, задуживала 151 евро у секунди. Подаци о нашем задуживању су застрашујући, каже за „Дневник” економиста др Мирослав Здравковић.
Према наводима из Министарства финансија и привреде, јавни дуг Србије је на крају марта износио 19,39 милијарди евра. Дуг је у односу на март прошле године увећан за 4,77 милијарди евра, што је у просеку 13,1 милиона евра дневно, односно поменутих 151 евро у свакој секунди.
Рачуница нашег саговорника показује да је претходна Влада Србије, она Мирка Цветковића, с којом је и започет тренд појачаног задуживања државе, за четири године повећала јавни дуг за 6,85 милијарди евра, што је био раст од 4,66 милиона дневно, или по 53,9 евра у свакој секунди. Садашња влада је за 250 дана свог мандата повећала дуг за 3,92 милијарде, што је дневни пораст од 15,67 милиона евра или чак 181 евро у секунди.
„Пошто се у непуних годину дана трајања приближила четворогодишњој вредности раста дуга, уколико би трајала 1.470 дана као претходна, и наставила да се задужује овим темпом, јавни дуг би за то време био повећан за 23 милијарде евра, на износ од 38,5 милијарди евра, на истеку мандата“, указује Здравковић, уредник Интернет сајта „макроекономија.орг”.
Из Владе Србије је неколико пута наведено да се дуг повећава, али да држава тим парама намерава да врати старе дугове, пошто сада добија новац од поверилаца по осетно нижим каматним стопама. Здравковић, међутим, упозорава да не види да се задужења превремено отплаћују.
„Да је тако, укупна вредност јавног дуга би остала иста, не би се овако драматично увећавала. Посао политичара је да буду дежурни оптимисти, а ја као економиста морам да кажем истину „, истиче наш саговорник.
Према подацима, у марту је домаћи јавни дуг био 6,67 милијарди евра, и повећан је за 1,35 милијарди у односу на март прошле године. Спољни јавни дуг је износио 9,94 милијарди и повећан у односу на лане за 2,8 милијарди. Индиректне обавезе државе (што се односи на задужења јавних предузећа за које Србија гарантује) биле су 2,77 милијарди евра и повећане су за 12 месеци за 623 милиона.
Здравковић указује и н неке занимљиве паралеле, шта би све могло да се уради са приходима буyета да смо се задуживали мање него што јесмо. Наиме, на име камате за јавни дуг, не рачунајући камату на индиректне обавезе које уредно плаћају јавна предузећа, само у марту су потрошена 44,4 милиона евра.
„Са тим новцем је могло да се купи по 16 килограма кромпира за сваког становника Србије, да се са по 10.000 евра субвенционише отварање 4.443 нова радна места, или да се изгради 22 километра аутопута“, наводи Здравковић.
С друге стране, за укупан износ јавног дуга могло је да се са по 10.000 евра субвенционише отварање безмало два милиона радних места, као што је могло да се купи 70 милиона тона пшенице или 78 милиона тона кукуруза. Овако је потребно 35 година извозити пшеницу или 12 година кукуруз како би се отплатио јавни дуг, не рачунајући месечне и годишње трошкове за камату, указује Здравковић.
Дневник
