ВИСОКЕ трговачке марже у Србији главни су кривац за „зидање цена“ хране, гардеробе, обуће… Колико на продаји одређеног производа зарађују трговци „пословна је тајна“, али колики је њихов „колач“ наговештавају разлике у ценама истих производа, као и акцијске цене. Док се неки задовољавају маржом од десетак одсто, неки не продају робу уколико им профит није бар 150 одсто. Њихови „апетити“ сигурно су већи, али их у томе ограничава празан џеп просечног купца.
Трговински ланци у Француској, Енглеској или Аустрији, нашли су рачуницу да им је исплативо чак и када је разлика између набавних цена и оних на рафу – три до четири одсто. Зато рецимо патике познатих добављача могу и до 40 одсто јефтиније да се нађу у Бечу него у Београду. Слична прича је и са брендираним чизмама, панталонама, јакнама…
Део „колача“ домаћих прехрамбених трговаца такође је „тежи“ него код њихових европских колега. То потврђује и последње испитивање тржишта. Како је утврђено, марже чак и на основним намирницама биле су вишеструко веће од оног што се приказивало. Трговачка зарада на брашну у појединим трговинским ланцима износила је и до 55 одсто, на шећер 35, на уље 33, а на млеко и до 20 одсто.
Произвођачи тврде да су немоћни, јер не утичу на трговачке марже, осим у виду препоруке. Потрошачи верују да су за високе цене намирница, али и гардеробе и обуће, у нашој земљи, најодговорнији трговци, који зарађују и до шест пута више него њихове колеге у Европи.
– Наилазили смо на случајеве да одређени артикли имају маржу вреднију и од произвођачке цене – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда.
У Министарству трговине Србије кажу да се питање маржи може посматрати двојако. Прво, обрачун марже може се извести из финансијских извештаја, укрштањем прихода од продаје са набавном вредношћу продате робе.
– Оно што се, међутим, на први поглед не види, а књиговодствено евидентира кроз друге транскације, то су додатни рабати, додатна плаћања за пуњење рафа и слично, који се категоришу као финансијски приходи – наглашава Драгован Милићевић, економиста и државни секретар Министарства трговине Србије. – Питање упоредивости са европском праксом је дискутабилно, јер у свакој земљи је другачији систем, зависи од трговинског ланца, квалитета робе која се нуди…
РАЗВИТИ КОНКУРЕНЦИЈУ
У АСОЦИЈАЦИЈИ потрошача Србије АПОС-у, сматрају да држава не треба уредбама да регулише висину марже, већ да ствара услове за развој конкуренције. Тврдње да код нас нису исти услови као у Европи за развој конкуренције служе само као изговор. – Приче о високим маржама трговаца, као основном узроку високих цена у Србији су делом тачне – каже за „Новости“ Едина Попов из АПОС-а. – На цене утичу и прескупа и неефикасна држава, монополи, корупција, скупа и неквалитетна домаћа производња, непостојање стандарда, неинформисани потрошачи, и још много тога.
Новости