СВАКИ становник Србије у просеку располаже са једва 149 евра месечно, што је на граници сиромаштва. Овако скроман новчаник, оцењују стручњаци, последица је све неповољнијег односа броја запослених, незапослених, пензионера и издржаваних грађана.

Колико је ситуација озбиљна најбоље се види из податка да плату кући доноси свега 1.727.048 радника, док 2.699.743 становника мање-више зависи од државне милостиње. Тако је тренутно на списку 738.756 незапослених грађана, 253.047 оних који искључиво живе од социјалне помоћи, а 1.707.943 пензионера, упркос томе што су своја примања поштено зарадили, зависи од „туђе воље“ јер им динамику плаћања и износе на чековима одређује – држава.

А ако се одржи овакаво стање, цену ће дебело платити садашњи радници, односно будући пензионери:

– Утицај тржишта рада на пензијски систем биће такав да ће пензије несумњиво бити мање, а постоји опасност да многи неће ни испунити услове за пензионисање. Напослетку, неће бити отклоњен проблем даљег финансирања пензија – каже Зоран Милошевић, помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике.
ИСТОК ИМА НАЈВИШЕ ПЕНЗИОНЕРА НАЈМАЊЕ пензионера на 100 становника има у Београду (17,9), а потом у сремској (17,8) и мачванској области (19,9). Највише их је у зајечарској (31,9), пиротској (29) и борској (27,1). Највише запослених на сто становника имају Нови Сад (38,9) и Београд (34,6). А изнад просека је још само севернобачка област (24,8). Најмање запослених, с друге стране, имају топличка (16,9), јабланичка (17,1), и мачванска област (17,2). Све остале области крећу се у распону од 18 до 24 запослена на 100 становника.

Он процењује да у Србији дефинитивно постоји радни потенцијал, али да су неопходна нова радна места. Тек тада бисмо могли да испунимо главни циљ статегије запошљавања „ЕУ 2020“, а то је стопа запослености од 75 одсто. Ми смо, међутим, још далеко. У 2008. је радило 53,7 одсто становника, а прошле године свега 46,4 одсто.

И Иван Мимић, финансијски директор Фонда ПИО, упозорава на све неповољнији однос броја радника и пензионера:

– Крајем 2012. године било је 2.519.627 осигураника у обавезном осигурању, што значи да је однос пензионера и запослених било 1:1,48. А за оптимално финансирање пензијског система Србије требало би да овај однос буде 1:3.

Зато се Србији не пише добро. Економиста Мирослав Здравковић рачуна да данас на 100 становника имамо само 24,3 запослена (не рачунајући раднике у безбедности, индивидуалне пољопривреднике и оне у сивој економији), затим 24 пензионера и 10,4 незапослена. А на 100 запослених имамо чак 98,9 пензионера и 42,8 незапослена!

– Последице су огромне. Сви су приходи смањени, осим пензија – каже Здравковић. – А Анкета о потрошњи домаћинства је показала да су пензије, први пут, значајнији приход од плата. Такав пример вероватно не постоји у осталим земљама.

Плате и пензије у децембру прошле године чиниле су више од три четвртине укупних прихода домаћинства, односно 120,6 милијарди динара. То значи да је сваком становнику у просеку припало 16.946 динара (или 149 евра).

У Београду је свако располагао са по 25.170 динара, а у Новом Саду са по 30.852. У остатку Србије просечна примања су износила по 12.640 динара (12.197 динара у централној Србији и 13.639 динара у остатку Војводине).

Новости