ДОК очекују да стручњаци кажу свој суд о каменом зиду, висине око десет и дужине око сто метара, који се налази на брду изнад њихових кућа, мештани куршумлијског села Рударе изненађени су и интересовањем које влада за зид, овде познат као – остаци Бранкове куле.
Сумњу да је реч о делу природе, сличном “џиновском мосту” у Северној Ирској, који је под заштитом Унеска, изнео је пре пар дана Радован Танасковић, директор за туризам куршумлијске “Планинке”.
Према неким историјским подацима, постојало је веровање да је зид у атару Рудара део некадашње Бранкове куле, односно куле Бранка Младеновића, оца Вука Бранковића, чији су се тадашњи поседи простирали на читавом подручју Космета, али и у Топлици. Претпоставља се да је у питању одбрамбена кула која је пружала одличан поглед на околину и пратила пут који је водио према Приштини. И док се чекају обимнија археолошка, туризмолошка и геолошка истраживања, у куршумлијском предузећу “Планинка” верују да откривени камени зид може постати туристичка атракција.
БЕЗ СТРУЧНЕ ОЦЕНЕ
– ДА би овај камени зид био проглашен историјским спомеником или спомеником природе, потребна је реч геолога или историчара уметности – истиче Јулка Кузмановић Цветковић, археолог прокупачког народног музеја “Топлица”. Према њеним речима, екипа Народног музеја из Прокупља је обилазила атар села Рударе 2004, али се до сада нико није озбиљније бавио културним наслеђем ове општине. Куршумлија нема музеј нити озбиљну службу заштите, односно нема пописано споменичко-културно наслеђе јер Музеј “Топлица” не покрива општину Куршумлију.
Новости
