Српски трговац зарађује највише у Европи. Са профитом од 23 одсто наши трговци имају готово шест пута веће марже од својих европских колега
СРПСКИ трговац зарађује највише у Европи. Марже су у нашој земљи константно расле протеклих година и сада у просеку износе 23 одсто. Трговински ланци у Француској, Енглеској или Америци нашли су рачуницу да могу да профитирају чак и када је разлика између набавних и цена на рафу – три до четири одсто. Поједини наши трговци нису били задовољни док им се „зарада“ није попела и до 35 одсто.
Управо због великих маржи потрошачи у Србији једу најскупље месо, слаткише, облаче се папрено скупом гардеробом, а за обућу одвајају и дупло више него становници Европске уније.
Француски „Карфур“, на пример, има маржу од само 0,5 одсто, уз годишњи обрт од 122 милијарде долара. Кроз рачуне америчке компаније „Волмарт“ годишње прође око 404 милијарде долара, а маржа им је 3,6 одсто. Са зарадом од 4,1 одсто, енглески „Теско“ током године „обрне“ 90,43 милијарде долара.
– Цена артикала у нашим продавницама формира се под утицајем тржишта, зависно од врсте производа, бренда, категорије, куповне моћи и различитих трошкова, попут транспорта, струје, складиштења – кажу у „Делез групи“ Србија, у којој послују трговински ланци „Макси“ и „Темпо“. – Марже се разликују међу производима различитих категорија, и мада не говоримо о њиховој висини, квартално објављујемо јавно доступне податке о профиту компаније.
У „Меркатор-С“ истичу да послују са два бренда на тржишту – „Меркатор“ и „Рода“. Управо овакав рад, кажу у овој кући, на тржишту им омогућава да својим купцима, кроз поједине формате, понуде основне прехрамбене производе са минималним маржама.
Трговци тврде како марже зависе од групе производа, али првенствено наглашавају основне животне намирнице, као што су млеко, уље, шећер, брашно, где им је зарада до 10 одсто. За остале прехрамбене производе, удео трговаца иде и до 35 одсто.
– Наилазили смо на случајеве да одређени артикли имају маржу вреднију и од произвођачке цене – истиче Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда. – Управо ових дана завршавамо снимање малопродајних цена намирница из потрошачке корпе у радњама великих трговинских кућа, али и у приватним продавницама. Из ових података моћи ћемо да извучемо одговоре шта се дешава са маржама. То је пословна тајна трговаца, али њихове марже се веома лако могу извући, на основу осталих података.
ОКРУЖЕЊЕ
НИ трговци у Црној Гори не могу се похвалити скромним маржама. На разлици између велепродајне и малопродајне цене зарађују између 20 до 30 одсто. У Републици Српској, међутим, марже износе просечно осам одсто. Словенци су признали да су им марже на храну високе, у просеку 23 одсто.
Новости
