Ноћас се навршава 14 година од напада НАТО на РТС. У ноћи 23. априла 1999. у два сата и шет минута НАТО је у напду на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС-а. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

У бомбардовању НАТО убијено је 16 запослених радника РТС-а. Напад се догодио у ноћи 23. априла 1999. године у 2 сата и шест минута.

Погинули су Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.

У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик “Зашто?”, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.

Међународна организација за људска права “Хјуман рајтс воч” је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије. УНС и Синдикат новинара Србије позвали су новинарске асоцијације и синдикате из држава чланица НАТО да затраже у својим земљама независне истраге тог ратног злочина.

“Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. НАТО није упозорио цивиле иако се зграда налази у густо насељеном градском језгру. Особље у њој налази се 24 часа дневно. Био је то потпуно непотребан напад”, навела је та организација.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката РТС у Абердаревој и у Хиландарској улици. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.

Жанка Стојановић, мајка погинулог радника РТС-а тражила је у више наврата од Републичког јавног тужилаштва да се процесуирају сви одговорни, па и некадашњи Врховни савет одбране.

Мирослав Медић, чији је брат Синиша један од радника РТС-а погинулих у бомбардовању, рекао је да ће породице жртава сваке године обележавати 23. март као годишњицу почетка бомбардовања и 23. април као дан погибије својих најмилијих у нади да се такав злочин више никад неће поновити.

Влада Србије формирала је почетком године Комисију за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама које су вођене поводом убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића а мандат комисије је проширен и на случај убиства медијских радника Радиотелевизије Србије у бомбардовању 1999. године.

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су 24. марта 1999. године и у њима је у 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.

У пролеће сваке године у знак успомене на погинуле медијске раднике РТС одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом “Играјмо за 16”.

РТС