Срамном предајом Косова и Метохије, српске власти су се одрекла не само територије и својих грађана, већ и имовине вредне најмање 200 милијарди долара, као и права српских и других неалбанских радника на учешће у добити од продаје предузећа. Истовремено, овдашња влада је још у фебруару одлучила да албанским пензионерима са Косова и Метохије исплати заостале пензије у висини од најмање 1,5 милијарди евра!
У нацрту споразума који су у Бриселу 19. априла парафирали Ивица Дачић и Хашим Тачи, ни у једној од 15 тачака се не помиње имовина Републике Србије на територији самопрокламоване државе Косово.
Економско-привредна питања помињу се у тачки 4, где се наводи како ће Заједница српских општина имати потпуни надзор над привредним развојем на својој територији, и у тачки 13 где се предвиђа да две стране до 16. маја интензивирају расправу о енергетици и телекомуникацијама. О проблемима са приватизацијом на Косову и Метохији, нема ниједног јединог слова и очигледно је да се садашња власт у Србији одрекла имовине коју су генерације стицале.
Према процени Привредне коморе Србије из лета 2012. године, имовина на Косову на коју Србија полаже право вреди више од 200 милијарди долара, а само у првих шест месеци те године косовске власти су од приватизације зарадиле 800 милиона евра.
Србија је финансијска средства својевремено улагала у цементару Шар, у Урошевцу у Фабрику шавних цеви и Алатницу, ту су затим у Приштини Фабрика амортизера и Симпо, у Косовској Митровици је Трепча, у Глоговцу је рудник Фероникла, у Вучитрну Фабрика поцинкованог лима, неколико циглана у Србици, земљорадничке задруге и друго.
Без новца из Србије на Космету не би било електропривреде, нити површинских копова у Обилићу, а искључиво парама Србије изграђена је фабрика зглобних лежајева Прва петолетка у Лепосавићу и фабрика машина, делова и компоненти Лола-Фот из Лешка.
На све ово је српска власт заборавила и џентлменски, имитирајући пијаног барона, поклонила властима у Приштини и њиховим страним менторима.
Управо је учешће странаца у подели имовине разлог због кога Београд мора да ћути, будући да и овдашње власти, као и оне у Приштини, имају исте менторе.
НАТО алијансу и Европску унију под чијим су се скутима одвијали наводни преговори, никада нису много интересовали људи са Косова нити њихова права – све се одувек вртело једино око пара.
Да је Слободан Милошевић крајем деведесетих прихватио понуду да, сходно тадашњем закону, 49 одсто имовине рудника у Обилићу прода странцима, до бомбардовања и отимања Косова и Метохије, вероватно не би ни дошло.
Индикатор за то да је агресија на Југославију имала економске, а не хуманитарне разлоге, лежи у списку особа које су имале највеће користи од приватизације коју је спровела марионетска власт у Приштини.
Медлин Олбрајт, министарка спољних послова САД у време агресије на Југославију и најгорљивији заговорник не само бомбардовања, већ и косовске независности, данас је најзначајнији је сувласник америчке компаније која је откупила 75 одсто фиксне и мобилне телефоније на Косову.
Весли Кларк, командант НАТО-а за време бомбардовања 1999. године, директор је и акционар канадског предузећа Енвидити, које је од косовских власти добило одобрење за истраживање и каснију експлоатацију налазишта угља од кога би се производила синтетичка нафта
Косовске резерве угља по досадашњим проценама износе 14 милијарди тона, док остатак Србије располаже тек са упола мањом количином.
Разлог за агресију на тадашњу Југославију, погибију око 2.000 цивила и хуманитарну катастрофу до тада незабележених размера лежи у жељи богатих да од сиромашне Србије отму све што она има. Тако је поред ратне штете од око 100 милијарди долара Србији отета и имовина од око 200 милијарди долара, а да власт у Београду ни једном речју или гестом није показала жељу за правичном надокнадом. Напротив.
Са друге стране, власти из Приштине не само да уз помоћ страних ментора спроводе свој сецесионистички план, већ врше све јачи притисак на Београд да настави са финансирањем Космета. Овога пута то се спроводи преко пензионера.
Без обзира на своју улогу током рата на просторима бивше Југославије, али и на своје заслуге на радним местима, на којима су вођени и када ништа нису радили, Албанци са Косова потражују тада остварена права на пензију од српског Фонда пензионог и инвалидског осигурања.
Садашња влада Србије је још средином фебруара ове године донела Акциони план за решавање овог проблема, односно исплату заосталих пензија Албанцима са Косова, за шта ће по прелиминарним проценама бити утрошено најмање 1,5 милијарди евра.
Док српска власт чини све да финансијски задовољи грађане других, признатих и непризнатих земаља, дотле на сопствено становништво, које јој је још увек одано, потпуно заборавља.
Иако одредбе уредбе привремених косовских институција број 2003/13 о „О промени права коришћења земљишта у друштвеној својини” дају право интерно расељеним лицима, а то су углавном Срби и други неалбанци, да се нађу на листама радника који имају право деобе добити од продаје предузећа, ово остаје само мртво слово на папиру. Списак запослених у некој фирми који имају ово право састављају синдикати, који су сви у Федерацији независних синдиката Косова, што ће рећи у рукама Албанаца.
Како наводи Балкански центар за миграције и хуманитарне активности, на списковима већине предузећа на Косову нема ниједног Србина, док се на појединим њихов проценат креће у једноцифреном износу. Наводи се и један случај где је посебна комора Врховног суда Косова, на жалбу албанских радника, драстично умањила број Срба на списку једног предузећа.
Иако су овако закинути и обесправљени радници држављани Србије, њих актуелна власт у Београду није узела у заштиту.
П.С. Власт Србије је одрадила најбитнији део посла – прећутно је признала другу албанску државу и њен устав, при том занемарујући Устав сопствене државе!!!
Обзиром да је скупштинска расправа имала за циљ да оправда ЕУ и њен ултиматум (кога је власт Србије потписала), тим чином су посланици Народне скупштине Србије, (они који су подржали онакве формулације које су назване “споразум”) одрадили део послова европских бирократа, “чврсто верујући” да их овог пута ЕУ није зај…ла , пардон – преварила!!!
М. Грабеж
©Гето Србија
материјал: Лист против мафије
