У лесковачком крају у последња три месеца од канцера умрло више од 100 бораца са Космета. Николић: Не прође ни дан да наша организација не остане бар без једног члана. Болест напада дебело црево, једњак, плућа…

САМО у последња три месеца у лесковачкој општин умрло је више од стотину ветерана рата Србије од 1990. до 1999. године. Ради се углавном о борцима који су учествовали у рату на Косову и Метохији, старости између 37 и 50 година. Чак 95 одсто њих умрло је од канцера – упозорава Душан Николић, председник Организације ветарана.

У овој борачкој организацији поражавајуће податке повезују са осиромашеним уранијумом баченим на Србију током НАТО интервенције 1999. године и са последицама стреса којем су њихови саборци били изложени.

– Не прође ни дан да наша организација не остане бар без једног члана. Углавном се ради о канцеру дебелог црева, једњака и плућа, а следећи узрочник је инфаркт, али у много мањем проценту у односу на малигна обољења – објашњава Николић, док листа документацију умрлих сабораца.

КЉУЧНА ЈЕ ПРЕВЕНТИВА ПРЕМА речима др Саше Гргова, превентива је једини начин да се стопа смртоности од канцера смањи. Тога су свесни и у Организацији ветерана Србије са седиштем у Лесковцу. Она ће свим својим члановима, који немају оверену здравствену књижицу, у наредних годину дана омогућити бесплатне опште превентивне прегледе, лабораторијске анализе и специјалистичке здравствене услуге. Надлежно министарство је за те намене издвојило 1,5 милиона динара. Лесковачка организација ветерана рата ће својим члановима, у сарадњи са новосадским Траума центром, пружати и психосоцијалну подршку, а циљ је да се спрече последице ратних траума.
Организација ветерана је до ових података дошла на основу изјава чланова породица који им се, са умрлицом и решењем о наслеђивању, јављају како би остварили право на евенталну исплату ратних дневница.

– То је врло могуће, јер број болесника са малигним туморима расте. Међутим, ми се на локалу не бавимо том врстом статистике, нити водимо евиденцију да ли су оболели били изложени осиромашеном уранијуму, односно да ли су учествовали у ратним дејствима или не – истиче гастроентеролог примаријус др Саша Гргов, начелник Службе интерне медицине лесковачке Опште болнице.

Он наглашава да ће бити поражавајуће уколико се настави тренд првих резултата скрининга карцинома дебелог црева, који се спроводи у целој земљи.

– Код нас је до сада обављено тридесетак прегледа на основу позитивних резултата теста крварења у столици код пацијената који нису имали никакве симптоме и код петоро њих је откривен канцер, док су код још осам пацијената отклоњени полипи – каже др Гргов.

У организацији ветерана се позивају и на истраживање Института за јавно здравље „Батут“ које је показало да је током бомбардовања Србије бачено 15 тона осиромашеног уранијума и да је као последица тога до сада умрло, према проценама, 40.000 људи, док ће до краја ове деценије тај број бити три пута већи. Николић каже да је овим истраживањем утврђено да ће само у овој години од изложености радијацији животе изгубити између 12.000 и 13.000 људи.

Новости