Косово тражи да Србија врати уметничка дела која су пребачена из Музеја у Приштини у Београд 1999. године, али српска престоница то одбија, наводећи као разлог безбедност и право власништва. Један аналитичар сматра да ће ово питање постати део дијалога Косова и Србије.
Међу 1.200 радова налазе се археолошки и етнографски предмети прикупљени током различитих ископавања у периоду пре 1999. године.
„Тражимо да [преко] 1.200 уметничких дела, која су неправедно узета из косовског музеја 1999. године, буде враћено што пре“, рекао је портпарол Косовског министарства културе Шкељзен Драгај за СЕТимес.
Бранко Јокић, директор београдског огранка Музеја у Приштини, каже да је премештање одређених уметничких дела са Косова у Београд урађено из безбедносних разлога, уз помоћ КФОР-а и уз одобрење УН-а.
„У јуну 1999, када су околности постале неповољне за људе, природу и културно наслеђе на Косову, Управни одбор УН у Приштини предложио је ургентну меру заштите баштине, преношење одређеног броја предмета из Музеја у Приштини, јер је постојала опасност да буду уништени. Ова дела представљају српску традицију и културу на Косову и Метохији. Затражено је њихово премештање на безбеднију локацију, уз помоћ КФОР-а“, рекао је Јокић за СЕТимес.
„Генерал Мајкл Џексон, у то време командант КФОР-а, одобрио је премештање уметничких дела … која су прво пребачена у двориште манастира Грачаница, а затим, уз помоћ снага КФОР-а, крајем 1999. године, у централну Србију, у етнографски музеј у Београду, где се и данас налазе“, рекао је Јокић.
Сада Приштина тражи да Београд врати уметничка дела.
„Ми смо константно позивали Србију да промени свој приступ и почне да враћа уметничка дела у Музеј у Приштини, јер ће такав поступак прво изградити поверење у билатералним односима, а онда и поштовање културног наслеђа“, рекао је Драгај.
„Део етнографске и археолошке колекције Музеја у Приштини смештен је у музеје у централној Србији 1998. и 1999. године. Археолошка колекција је у Народном музеју Београда, а укупан број уметничких дела из косовских музеја износи око 3.000“, рекао је Јокић, додајући да се етнографска колекција „значајно повећала последњих година додавањем предмета прикупљених од српских избегличких породица са Косова након 1999. године“.
Међутим, косовске власти кажу да су више пута тражиле од Савета Европе, Европске комисије, ОЕБС-а, УНЕСКО-а и разних амбасада да изврше притисак на Србију да врати уметничка дела.
Драгај је рекао заСЕТимесда је последњи захтев изнет на састанку министара културе југоисточне Европе у Словенији. Косовски министар културе Мемли Краснићи затражио је да две земље почну да раде на повратку уметничких дела у Музеј Косова.
„Ако смо посвећени цивилизованим европским принципима, онда тај повратак не треба одлагати“, рекао је Краснићи на састанку.
Српски амбасадор у Словенији Александар Радовановић изашао је са састанка и вратио се тек када је Краснићи завршио свој говор. Радовановић је рекао да се захтевом Приштине културно наслеђе претвара у политичко питање.
Драгај је изјавио заСЕТимесда ће Косово наставити да ради на овом питању и да ће тражити да се оно реши у оквиру дијалога Косово-Србија.
„Србија не признаје Косово као независну државу, па стога, по закону, имовина и културно наслеђе припадају Србији“, рекао је заСЕТимесбеоградски адвокат Игор Исаиловић.
Сеебиз
Фото: Весна Анђић РФЕ-РЛ
