ГРАНИЦА ПО СРЦУ СРБИЈЕ

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 28.12.2011

Ступање на снагу споразума о заједничкој пограничној контроли, који је у претходном периоду постигнут између Београда и Приштине, још је више заоштрилo ситуацију у вези са Косовом. Председник  Србије Борис Тадић и руководећа прозападна коалиција, која је у Србији на власти, не крије да наведени документ одговара принципима Европске уније. Међутим, српска влада истовремено уводи још један документ којим се фактички признају лична документа која издају албанске власти самопроглашене косовске државе. Ради се о декрету о слободи кретања који грађанима Косова дозвољава да улазе на територију осталог дела Србије, на основу докумената које је издала Приштина.

Проблем је у томе што је, са једне стране, испуњавање чак и тих докумената, благо говорећи, сумњивих са гледишта национално-државних интереса Србије, очигледно премало, да би се поред српског захтева за ЕУ упалила „зелена лампица“. Са друге – против комплекса пограничних споразума су активно иступили лидери  косовских Срба који те споразуме сматрају за српско признање постојања границе између Косова и осталог дела Србије, а самим тим признање и самопроглашене косовске државе. Садашњи договори су „апсолутно неприхватљиви за Србе“ – изјавио је руководилац општине Косовска Митровица Крстимир Пантић. По његовим речима, споразум са Приштином је „нанео огромну штету свим грађанима који живе на Косову и Метохији. Ми иступамо против тих споразума, иако сами не можемо да их укинемо“.[1]

Он је саопштио да косовски Срби имају намеру да помоћу барикада блокирају трансгранични промет и, осим тога, да направе референдум о непризнавању институција власти Косова. По речима Пантића, тај референдум би могао да се одржи 15.02.2012. године – на дан српске државности.[2]

Споразум о заједничком граничном патролирању између Косова и осталог дела Србије представља најскандалознији резултат преговарачког процеса који се води под заштитом Европске уније. Ствар је у томе да су се преговори, који су започети још у марту, до сада бавили чисто техничким, чак се може рећи – бирократским питањима, као што су узајамно признавање личне документације, катастарске документације или универзитетских диплома. Што се тиче питања граница – то питање је још увек у правом значењу те речи – експлозивно. Управо законито, и потпуно  у складу са ставовима Устава Србије,  одбијање од стране становника Косова да признају овлашћења косовским цариницима и граничарима послужило је као повод за нереде, који су почели да се јављају од краја јула, за појаву барикада и сукобе Срба са миротворцима НАТО и ЕУ. А после рањавања у току тих сукоба тридесетак војника из Немачке и Аустрије постало је сасвим јасно да без решења питања границе Србија не може ни да сања о статусу земље-кандидата за Европску унију. Немачки и аустријски дипломати су то потпуно конкретно изјавили, иако су већ знали да је разматрање српског захтева пренето на март 2012. године.

У таквој ситуацији одобравање обављања процедуре заједничког патролирања  за Београд, у суштини, представља противпожарну меру ради спашавања свог европског пројекта. Ради се, конкретно, о заједничком организовању контролно-пропусних прелаза и контроли њиховог функционисања. На њима треба да буду и представници српских и представници албанских  власти, као и војна лица натових КФОР снага и цивилно-полицијске мисије Европске уније из Приштине.

Тачка 4 наведеног документа гласи да ће „заједнички, интегрисани објекти, обједињени и заштићени“ бити направљени у „заједничкој зони интегрисаног управљања пограничним прелазима, где ће званични представници сваке стране вршити своје одговарајуће провере“.[3] Међутим, влада Србије је отишла још даље, тако што је ових дана донела посебан декрет о слободи кретања. Он грађанима Косова дозвољава да слободно путују по читавој територији Србије, уз поседовање само докумената самопроглашене косовске државе. При томе, по речима секретара за штампу кабинета, Миливоја Михајловића, ради се о „демократском и цивилизованом акту“ који је у сагласности са већ постигнутим договорима.[4]

Истина, влада Србије за сада не ризикује да иде на потпуно признавање докумената које издаје Приштина. Процедура преласка административне границе између Косова и осталог дела Србије је таква, да ће на пограничним прелазима српске власти косовским грађанима издавати и документа, које потврђује Београд. Аналогно се решава питање косовских аутомобилских таблица: власти Србије ће на основу њих издавати своје привремене регистарске таблице. Међутим, то не мења суштину споразума који се реализују: влада Србије је фактички поставила знак државне  једнакости за лична документа која се издају у Приштини и у Београду.

Није чудно што албанске власти Косова славе још једну победу. Шеф косовске владе Хашим Тачи је већ рапортирао локалним и страним масмедијима да уговор о заједничкој контроли сматра за „победу Приштине у дијалогу са Београдом“. Према његовим речима „интегрисано управљање пограничним прелазима гарантује брзо и лако кретање људи и роба преко границе. Истовремено ти споразуми у извесном смислу представљају и признање „де-јуре“  државне границе између Косова и Србије“. Иста изјава се чула и од Едите Тахири, руководиоца преговарачке делегације Приштине на преговорима са Београдом.[5] Она је потврдила да ће средином јануара 2012. године власти Косова и руководство Србије наставити „дијалог“ о продубљивању узајамних поступака“.[6]

На какве ће нове уступке у току оваквог дијалога, који подсећа на једносмерну антисрпску улицу,  пристати Србија – може само да  се нагађа. Као што се зна, у марту 2012. године Европска унија има намеру да се врати разматрању српског захтева, а до тада руководство наведене организације ће покушати да се постигне највише што је могуће на признавању независности Косова од стране Србије. Међутим, тренутак истине за Србе ће да настане нешто доцније – у априлу – када грађани земље треба да на изборима дају своју оцену укупном курсу власти у вези са Косовом. Званични представник водеће опозиционе снаге српског друштва – Српске радикалне странке – Томислав Љубеновић је већ изјавио да његова партија „у потпуности подржава комплетну делатност Срба са Косова и Метохије, који одбијају да као своју отаџбину признају албанску квазидржаву. Сматрамо да позив режима Бориса Тадића Србима да ликвидирају барикаде представља издају српских националних интереса.“ Према мишљењу СРС циљ садашњег руководства Србије је да „најдаље што је могуће од очију јавности испуни захтеве Европске уније, конкретно – да помогну да се на северу Косова и Метохије одреде границе и да се формирају институције такозване „Државе Косово“.[7] Очигледно је да читав ток преговарачког процеса под покровитељством ЕУ само потврђује наведену карактеристику.