Најгоре тек долази!
Тако упркос умереном оптимизму из званичних центара власти мисли три четвртине испитаних грађана из различитих земаља ЕУ.
По истраживању које је у априлу за потребе неколико европских дневних листова („Монд”, „Паис”, „Гардијан”…) урадио Ипсос, компанија за истраживање тржишта са седиштем у Паризу, највећи песимисти су Французи (73 одсто).
Италијани су такође туробнии по црним слутњама следе Французе, док им се у песимизму придружују Британци.
У просеку 75 одсто грађана ЕУ мисли даће 2014. бити економски лошија него ова, док су међу њима 20 одсто „екстремни песимисти”, убеђени да их чекају „много лошија времена”.
Шпанци, којима се посвим званичним упозорењима не пише уопште добро, парадоксално су највећи оптимисти. Мадридски „Паис” не може да се начуди да чак 40 одсто Шпанаца очекује даће се економска ситуација у року од годину дана „поправити”. Само 60 одсто грађана Иберијског полуострва очекује извесно погоршање, пише „Паис”.
Једно од објашњења за „нереални оптимизам” налази у чињеници да су Шпанци већ прошли кроз велика одрицања и жртве . Простоне могу да верују да их чека нешто „још горе”.
Све остале анкетиране нације , Пољаци, Немци, Британци, Италијани и Французи, мање су склони да верују како ће криза почети да пролази, без обзира на то што их она није ни погодила оном жестином којом је угрозила Шпанију.
Психолози указују на парадоксално ментално стање грађана Шпаније. Иако у поређењу са другим нацијама показују највише вере у то даће се ситуација побољшати, они не верују да ће напредак бити остварен захваљујући програму владе која све мере стезања каиша и фискалне дисциплине спроводи по директном рецепту из Брисела.
Пољаци се највише уздају у званичне власти: чак 76 одсто верује да ће дугорочно гледано мере стезања каиша довести до економског развоја.
Већина Италијана, Француза и осталих нација обухваћених анкетом не верује у мере њихових власти и Брисела. Они, као и Шпанци, указују да се од власти не може очекивати никаква паметна идеја и да оне својом политиком урушавају и привреду и друштво.
Грађани генерално говорећи не верују у визије политичара. То објашњава што у временима кризе на изборима већина гласа за промену власти.
Расположење у Француској и Шпанији то најбоље показује. У ове две земље које су пре годину и годину и по дана на изборима промениле власт и направиле заокрет, грађани су подједнако незадовољни новим владама. Све је више филозофа, социолога и политиколога који закључују да је изгубљена вера не само у све политичаре већ да је демократија обесмишљена.
У Шпанији су после превремених избора које су расписали тада владајући социјалисти са Хосеом Луисом Сапатером на челу, на чело земље дошли конзервативци из Народњачке странке са Марјаном Рахојем на челу. У Француској је било супротно. Уместо Николе Саркозија са десног центра, дошао је социјалиста Франсоа Оланд.
Но, Французи су данас јако незадовољни социјалистима, а Шпанци су још несрећнији са десном народњачком странком.
Изгубљено је поверење и у левицу и у десницу. Предлаже се чак да се пронађе сасвим другачији механизам који ће вратити смисао идеји демократије.
Криза оставља дубок траг и на личном плану. Троје од четворо испитаника се осећа немоћним и на другим плановима, откако је почела да крахира економија. Уз депресију и црне мисли они сведоче како су изгубили контролу над својом свакодневицом.
Половина анкетираних мисли да само делимично може да одлучује о некој баналној ствари. Неки чак бескрајно оклевају кад треба да одлуче какву музику да слушају на радију, да ли да крену у шетњу кроз парк или да иду улицом.
Шпанци и Италијани у највећем броју случајева тврде да су „потпуно изгубили контролу над својим животом”. Немци пак, њих 51 одсто, сматрају да још држе дизгине у својим рукама.
Опада и поштовање према Европској унији, иако 52 одсто испитаних још увек сматра да је чланство у ЕУ предност. Уз Немачку и Британију, где више од половине грађана виде ЕУ као препреку за њихов просперитет, Италијани су разочарани у Брисел јер им намеће ригорозне мере штедње које, како су убеђени, воде у ћорсокак.
Још сијасет података открива ово најновије истраживање. Укрштањем и анализом доћи ће се до поузданијих закључака, не само о економском стању, већ и о утицају и последицама које оваква ситуација оставља на суштинске европске вредности.
—————————————————————-
Живот од позајмице
Сваки четврти Шпанац саставља крај с крајем узимајући са штедне књижице делове уштеђевине, а када она нестане позајмљују новац од родбине и пријатеља. Половина испитаних Шпанаца изгубила је посао или има неког у најужој породици ко је добио отказ од 2008. Само 12 одсто Немаца имало је слично искуство у породици или лично.
Половина испитаних Шпанаца без посла каже да су престали и да га траже, док је на европском нивоу проценат оних који су одустали од трагања двоструко мањи.
