ЦЕНЕ у Србији, упркос све празнијим џеповима грађана и даље не – мирују! Инфлација је мерена растом потрошачких цена у априлу ове године повећана за 0,8 одсто у односу на март, мада курс мирује, а цене транспорта бележе пад. На годишњем нивоу инфлација је, према подацима Републичког завода за статистику, достигла 11,4 одсто.

Прошлог месеца највише су поскупели храна и безалкохолна пића – за два одсто, а највећи удар цена стиже са зелених пијаца. Поврће је у односу на март поскупело за више од 10 одсто, воће за 4,3 одсто, док је за 0,4 одсто већа цена јогурту, млеку, сиру, месу мањих добављача. Узрок драстичног поскупљења зелениша на пијацама и у радњама је папрено скупо рано воће и поврће. Килограм паприка нуди се од 350 до чак 570 динара, а увозне крушке достижу и 450 динара.

– Уобичајен сезонски раст пољопривредних производа опет је највише утицао на раст цена на мало – каже за „Новости“ Владана Хамовић, економиста.

– То је тешко избећи у овом периоду године. Храна је упркос свим утицајима неоправдано скупа у нашој земљи с обзиром на куповну моћ. Лавовски део инфлације опет је пребачен на храну и пиће, а то је и даље највећи издатак за просечну породицу.

У априлу више пара издвајало се и за рекреацију и културу – 1,2 одсто, за ресторане и хотеле 0,6 одсто, здравство 0,5 одсто и одећу и обућу 0,1 одсто… Истовремено, појефтинио је транспорт за 0,3 одсто, намештај и средства за одржавање куће за 0,2 одсто, а комуникације и образовање за по 0,1 одсто. За око 0,4 одсто појефтинили су сокови, минерална вода, шећер, мед и чоколада, а за један одсто кафа, чај и какао производи. Уља и масти прошлог месеца снижени су за два процента.

– Раст цена чак и у условима стабилног девизног курса указује на дубоке структуралне проблеме са којима се суочава привреда Србије већ низ година – каже Дејан Ерић, економиста.

– У нашем случају узроке инфлације не можемо тражити искључиво на страни трошкова или тражње. Они су много дубљи и налазе се у поремећеној привредној структури. За решавање тих проблема потребан је дужи временски период и јасна стратегија економског развоја и нове индустријске политике, које на жалост још немамо.

НБС: ПРИВРЕМЕН СКОК РАСТ инфлације у априлу, готово у потпуности, био је вођен растом цена поврћа, објавила је Народна банка Србије. Према процени НБС, раст међугодишње инфлације у априлу је привременог карактера. У наредном периоду очекује се да ће инфлација наставити опадајући тренд, због нове пољопривредне сезоне, ниске тражње и стабилности девизног тржишта.
Економиста Александар Стевановић сматра да је инфлација од 0,8 одсто у домену „статистичке грешке“. А када се, рецимо, посматра само кретање курса и инфлације на кратак рок, то каже „ништа не значи“, јер треба гледати трендове.

– Ко очекује пад цена због апресијације динара, тај не познаје тржиште – истиче Стевановић.

СВЕ У ТАЊИР

ИЗДАЦИ за храну и безалкохолна пића у потрошачкој корпи у Србији износе и до 44 одсто, што је већ годинама убедљиво највећа ставка. Редослед наших трошкова је потом овакав: становање, струја, вода, превоз. Са таквом структуром трошкова и просечном зарадом нешто већом од 380 евра тешко да се може и нешто друго пазарити за месец дана.

Новости