– Ускоро би на ово тржиште могли да дођу нови играчи из Немачке у трговини, у електронској, текстилној и ауто-индустрији, а влада интересовање и за ИТ услуге. С друге стране, приватизација великих државних предузећа као што су Телеком или ЕПС је за сада непознаница и уједно политичко питање – каже за “Блиц” Михаел Шмит, директор делегације немачке привреде у Србији.
Упитан како на интересовање улагача утиче могуће добијање датума за почетак преговора са ЕУ, Шмит подсећа да су услови за инвестирање у Србији у недавној анкети међу члановима Немачко-српског привредног удружења и без „датума” позитивно оцењени јер чак 88 одсто предузећа тврди да би поново и у оваквим условима овде улагало.
– Без јасне ЕУ агенде, споља посматрано је Србија као привредна локација мање интересантна за стране инвеститоре. Кроз почетак преговора о чланству, Србија може значајно да побољша свој имиџ и директно профитира јер и даље постоји велики потенцијал за нове инвестиције – закључује Шмит.
Поскупљење струје без плана
– Повећање цене струје би требало да се остварује плански и постепено. Поређења ради, у Немачкој индустрија кроз умањену цену струје добија подршку државе, док грађани финансирају прелазак на обновљиве изворе. Овде је супротно, грађани и даље плаћају веома ниску цену, што спречава модернизацију привреде – коментарише Шмит раскид уговора немачког „Мессера“ са ЕПС о снабдевању струјом.
У прошлој години Немачка је била најважнији партнер Србије у спољној трговини. Како се то одражава на извоз Србије?
– Размена у прошлој години је достигла 2,5 милијарди евра. Тако је достигнут резултат из периода пре кризе. Али, раст извоза Србије везан је искључиво за пословне активности немачких и других међународних инвеститора. У првим месецима 2013, десет највећих извозника из Србије су међународне компаније, од чега су чак седам ћерке-фирме немачких предузећа.
Који финални производи из Србије имају највеће шансе да нађу купце на немачком тржишту?
– Српски производи су пре свега занимљиви за домаћа и регионална тржишта, где су њихове марке већ познате и где постоје традиционални трговински односи. Због слабије тражње у Србији и у региону, српска предузећа у појединим браншама покушавају да освоје већа тржишта ЕУ и Русије. Највећи изазов српске привреде је да убудуће на овим тржиштима више не буду присутни само као лиферанти полупроизвода, већ да развију међународно конкурентне производе.
Блиц
Европски лични доходак, па европске цене. Ништа против. Каква нам је струја засада је прескупа.
Европски лични доходак, па европске цене. Ништа против. Каква нам је струја засада је прескупа.
Европски лични доходак, па европске цене. Ништа против. Каква нам је струја засада је прескупа.