Велике могућности органске производње недовољно су искоришћене у нашој земљи. Управо мале површине на којима се производи органска храна дају велику шансу за мала газдинства

ОРГАНСКА производња велика је шанса за Србију, тим пре што могућности које имамо у овој грани пољопривреде нисмо још довољно искористили, односно, далеко смо од нивоа ЕУ, оцењено је на Пољопривредном сајму.

У Србији је, у систему органске производње, како је објаснио др Милан Адамовић, научни саветник у Центру за развој нових материјала за пољопривредну и екологију, само 0,3 одсто површина, у ЕУ овај проценат знатно виши и достиже четири одсто, док је у свету, проценат ораница у систему органске производње око један одсто.

– Управо те мале површине на којима се производи органска храна, дају шансу Србији да ухвати корак са светом, а то је шанса пре свега за мала газдинства, пошто је органска производња погодна управо за мале поседе – рекао је Адамовић, на конференцији за новинаре, коју је, подовом конкруса за најбољи пројекат из области органске производње хране “Милион динара за најбољу идеју”, организовала НЛБ Банка из Београда. – Органском производњом код нас се бави око 4.000 пољопривредника.

Уз ово, како је навео Адамовић, имамо пет центара за развој, а на факултетима се оснивају одсеци, и припремају специјалистички курсеви за ову грану пољопривреде.

– Све ово даје нам врло добре шансе да напредујемо – рекао је Адамовић. – Уз ово, мора се напоменути да Министарство пољопривреде даје за гајење органске хране 40 одсто више субвенције, у односу на конвенционално гајене усеве и стоку, тако да је и то додатна погодност.