БЕОГРАД – Србија је еколошка црна мрља на мапи Европе! У нашој земљи тренутно има чак 440 детектованих црних еколошких тачака.

У нашој земљи тренутно има чак 440 детектованих црних еколошких тачака. Велики бачки канал је званично најзагађенији водоток у Европи, а регије око Бора и Панчева спадају међу најугроженије на Старом континенту. Само у Београду има чак 150 извора потенцијалних еколошких и људских катастрофа, а ту су и дивље депоније, опасан отпад, затроване реке, ваздух…

Све ово што сте прочитали, и још доста тога што није могло да стане на две стране Курира, данашњу Србију чини еколошким запећком Европе. Оно што су Европљани усвојили још осамдесетих година прошлог века – сада је наш домаћи задатак. Курир ће у месецима који следе конструктивно учествовати у напорима државе да промени општу еколошку свест становништва, а поготово српске привреде, и „стражарити“ над потенцијалним жариштима еколошких хаварија!

Коментар ових драматичних података за Курир је дао Срђа Поповић, један од водећих еколошких стручњака у Србији, бивши саветник премијера за екологију и председник фонда „Екотопија“.

– Не могу да кажем да је Србија баш црна мрља Европе, али није ни далеко. Међутим, европским еколошким стандардима, нажалост, нисмо ни близу. Све то је последица 30 година небриге, једне застареле и затечене регулативе. И да се разумемо, далеко смо и од света: Јапан је највећа еколошка држава. Додуше, учињено је доста у доношењу закона, изградњи институција и промени еколошке свести у последњих седам година. Конкретно, од укупно 60.000 страница прописа ЕУ, колико Србија мора да примени, чак 20.000 односи се на екологију! – каже Поповић.

Наравно, то нису проблеми који могу да се реше преко ноћи. Привреда и држава морају да раде на померању стандарда и да нам омогуће здрав и нормалан живот. Оно што ради Министарство животне средине баш је на том путу: изазвало је праву револуцију са 16 еколошких закона предложених 2009. Прекасно је, ипак, много боље него никад.

Оливер Николић

Велики бачки канал

Велики бачки или Кишов канал део је система Дунав-Тиса-Дунав. Дугачак је 118 км и повезује Дунав (код Бездана) са Тисом (код Бечеја). Између два поменута места скраћује пут за више од 200 км, а користи се и за водоснабдевање овог дела Бачке у доба суше.
Због загађења и таложења муља канал је данас исувише плитак за речна пловила и бродове, а и опасан је за купање. Министарство животне средине Србије га је сврстало међу три „црне тачке“ Србије, а у ЕУ је познат као „најзагађенији водоток у Европи“.

Нови Сад Рафинерија нафте

Ни после 11 година нису саниране последице бомбардовања Рафинерије Нови Сад. Приликом разарања 1999. из Рафинерије је исцурило више од 70.000 тона сирове нафте, што је пропорционално већа катастрофа него ова актуелна у Мексичком заливу!
Бомбе су тада изазвале сагоревање сирове нафте, а токсичне, канцерогене супстанце доспеле су у ваздух, земљу и подземне воде! Разарање објеката, опреме и резервоара изазвало је изливање и отицање дела нафте и деривата у Дунав, а при непотпуном сагоревању настали продукти су се таложили у околном земљишту. Због потапања бродова и рушења терминала део нафтних деривата доспео је у канал Дунав-Тиса-Дунав.

Панчево: С бензеном и сулфидима у плућима

Панчево представља једну од најгорих црних тачака Србије. Током 40 година, колико фабрике такозване Јужне зоне раде, десило се на десетине катастрофа које су буквално урнисале еколошку слику јужног Баната. Индустријску зону чини низ фабрика које су изграђене на само 150 метара од најближих стамбених објеката.
НИС Рафинерија нафте – прерађује сирову нафту од 1968. Карактеристичне загађујуће материје које ова фабрика емитује у ваздух су чађ, бензен, толуен, меркаптани, сумпор-диоксид и остали сулфиди.
Азотара – бави се производњом вештачких ђубрива за пољопривреду од 1962. Штетне материје које емитује су: амонијак, азотни оксиди, азотна киселина, угљен-моноксид и диоксид…
Петрохемија – прозводња етилена, пропилена, винилхлорид-мономера (ВЦМ), поливинил-хлорида (ПВЦ), пиролитичког бензена, хлора и других, од 1980. Штетне материје: винилхлорид-мономер, етилен-дихлорид, жива, нафтени, фенол, хлор, хлороводоник, меркаптани…

Лозница: Темпиране хемијске бомбе

Две године после великог пожара из круга лозничке фабрике Вискоза није измештено око 500 тона угљен-дисулфида (ЦС2), опасне и лако запаљиве материје.
Пожар који је захватио погоне Вискозе 8. децембра 2008. претио је да угрози складиште опасног отпада, али је пресецањем цевовода катастрофа избегнута за длаку. Угљен-дисулфид смештен је у цистернама потопљеним у базене с водом.
У кругу Фабрике аутотракторских кочница (ФАК) у Лозници, у попуцалим пластичним и металним бурадима, смештено је више од 15 тона цијанидних соли. Та отровна супстанца коришћена је за потребе термичке обраде метала, али је њена производња у фабрици престала 1991. Према проценама, за уклањање цијанида неопходно је око 200.000 евра, колико кошта препакивање у адекватне контејнере и њихово транспортовање.

Бор: Све затровано

Према подацима Министарства за заштиту животне средине, општина Бор најцрња је еколошка тачка на Западном Балкану. У Бору је све затровано: воде, ваздух и земљиште, и то због стогодишње експлоатације рудника који је за собом оставио загађени ваздух, мртве реке, оштећено и уништено пољопривредно земљиште, више од 11.000 тона отпада по сваком становнику општине!
У околини града и сеоских насеља налази се велики број неконтролисаних сметлишта и велика количина отпада. Због застареле технологије, концентрација сумпор-диоксида највиша је у Европи и не постоји ниједан параметар који може да се пореди с било којим местом у Европи.

Цементаре: Беочин, Косјерић и Поповац

Као да сама технологија производње цемента није довољно штетна по околину – српске цементаре последњих година за потпалу користе и аутомобилске гуме!
Републичка инспекција за заштиту животне средине је у току 2009. контролисала цементаре „Холцим-Србија д.о.о. Поповац“, „Титан Цементару Косјерић“ и Фабрику цемента „Лафарге д.о.о. Беочин“ и констатовала да се, осим гума, као гориво користи и комунални отпад. С једне стране уништавају се загађивачи, с друге у ваздух и људска плућа стижу остаци најштетнијих материја које постоје?!

Крагујевац: „Застава“

Уговором са италијанским „Фијатом“ предвиђено је да држава санира загађење индустријске зоне фабрике аутомобила „Застава“. Међутим, лакше је рећи, написати, него извести.
Још од НАТО бомбардовања у „Застави“ је у великим количинама остало индустријског, веома канцерогеног трафо-уља – пиралена. Како се испоставило, оно што представља отпад, а затекло се у кругу „Заставе“, углавном је очишћено, али након опсежних претрага утврђено је да постоји загађење подземних вода и земљишта угљоводоницима.
Прошле године почело је измештање опасног отпада: 2.000 тона отпадних боја, 40.000 кубика грађевинског шута и 315.000 литара шестовалентног хрома. Отпремљена је и већа количина уља из фабричких машина и уклоњено 60 тона електронског отпада.

Београд: Депонија опасног отпада

Само у Дунав годишње се између Земуна и Гроцке излије више од 200 милиона кубика непрочишћених фекалних вода! Чукарички рукавац урнисали су фабрика кварца, колектори кишне канализације, пристаниште „Југопетрол“, „Врење“, „Вијадукт ИМТ, ИМР, „25. мај“…
Потенцијалне градске бомбе су ТЕНТ Обреновац, „Југопетрол“, „Енергогас“, „Беопетрол“, „Техногас“, „Лукоил“, „ОМВ Хеленик петрол“, Институт у Винчи, Фабрика боја „Дуга“, „Галеника“, Рафинерија „Београд“, „Протекта“…
Процена је да се годишње произведе, користи и ускладишти око 1,2 милиона тона хемијских материја, а само 15.000 тона отпада у оквиру регистрованих индустрија, и да у Београду има чак 150 црних еколошких тачака.

Смедерево: Америчка иницијатива

Мало ко зна да су се Американци, плативши 23 милиона долара за „Сартид“, обавезали да ће уложити додатних 50 милиона долара у екологију.
Споразумом између „Ју-Ес стила Србија“ и Министарства животне средине покренут је акциони план и улагање ове суме за унапређење заштите животне средине.
Изграђен је зелени појас на две локације, при чему је посађено пет различитих врста дрвећа – укупно 1.050 стабала, као тампон за умањење негативног утицаја од прашине узроковане еолском ерозијом. Министарство животне средине је делимично учествовало као донатор, у оквиру акције „Милион стабала за Србију“, са 750 стабала бреста, тополе и врбе.
На основу налога Министарства изграђено је ново постројење које врши прикупљање прашкастих материја и осталих загађивача. Вредност инвестиције је 90.000 долара.
Ипак, према подацима Министарства, „Ју-Ес стил“ је и даље један од највећих загађивача у Србији.

Највећи загађивачи у Србији?

Према прелиминарном списку Министарства животне средине, око 160 фирми опасно загађује околину. Ово су неке од највећих:

Термоелектране „Никола Тесла“, Обреновац
ТЕ „Колубара“, Велики Црљени
ТЕ „Морава“, Свилајнац
Термоелектране и копови Костолац, Костолац
„Ју-Ес стил Србија“, Смедерево
Топионица и Ливница бакра и бакарних
легура, Бор
Цементара „Титан“, Косјерић
Лафарге Беочинска фабрика цемента, Беочин
„Холцим Србија“ фабрика цемента, Поповац
Кнауф-Инсулатион, Сурдулица
Рафинерија нафте, Панчево
Рафинерија нафте, Нови Сад,
РТБ Бор група ТИР д.о.о., Бор
Фабрика сумпорне киселине
Петрохемија, Панчево
Азотара, Панчево
ПКБ „Имлек“, Београд
ПКБ „Имес“, Београд
ФОПА а.д., Владичин Хан
АД Царнеx индустрија меса Врбас
Дијамант а.д., Зрењанин