Економски колапс: Распад буџета, а привреда – на самрти

БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ ДО КРАЈА ГОДИНЕ МОЖЕ ДОСТИЋИ 2.000 МИЛИОНА ЕВРА

Ово је потпуно распад и фијаско назови економске политике последњих 12 година. Сви који су у њој учествовали треба да се повуку из јавног живота и да више никада јавно не проговоре ни реч

Вадити се на претходну владу, чија економска политика јесте била катастрофална, више не пије воду. Јер нови-стари министар је наставио све исто.

Задужили смо се за преко три милијарде евра и мораћемо да наставимо задуживање.

Исто тако, слушати људе који су водили или учествовали у претходној влади о лошој економској политици ове владе је и мучно и гротескно у исто време

Да ли је спиндокторима јасно колико је гротескна мега вест која је тресла медије – да смо у априлу смањили јавни дуг? Да ли је јавности јасно?

МИНИСТАРСТВО финансија и привреде је прошле седмице објавило априлске податке о реализацији буџета.

Дефицит за прва четири месеца износи 75 милијарди динара (око 680 милиона евра).

Укупан дефицит планиран буџетом Републике Србије за 2013. Годину, који је скупштина изгласала пре скоро пет месеци, износи 121 милијарду динара (око 1.100 милиона евра) за целу годину. Ако наставимо овим темпом, како имамо још два четворомесечна периода до краја године, можемо очекивати укупан годишњи дефицит од преко 220 милијарди динара (око 2.000 милиона евра).

Како је укупан планирани БДП за ову годину око 3.760 милијарди динара, то је очекивани дефицит републичког буџета око 5,85%.

У односу на прошлу годину, једино ПДВ и акцизе бележе реалан раст (кад се одузму ефекти инфлације – од преко 12%) у односу на прва четири месеца 2012. године. Тај реални раст је резултат повећања пореских стопа и много је мањи од раста тих стопа. Разлози су смањење потрошње и повећања евазије, посебно у вези са акцизама на дуван.

Дефицит републичког буџета само у априлу износи 26 милијарди динара (око 235 милиона евра). Расходи за камате износе 16 милијарди динара (око 145 милиона евра).

Сви расходи такође бележе реалан пад у односу на прва четири месеца прошле године. Расходи за запослене и социјална давања чине преко 70% расхода и једино они бележе номиналан раст од око 7%, уз инфлацију од око 12%. Осим расхода за запослене и социјалних расхода, остали расходи бележе и велики номиналан пад у динарима.

Рецимо, субвенције су номинално пале за преко 20% и у прва четири месеца су износиле преко 26 милијарди динара (око 240 милиона евра).

Куповина роба и услуга је номинално пала за преко 7%, а капитални расходи за 35%.

Мислим да је добро да се подсетимо да смо 29. 04. 2013. године отплатили део дуга према Лондонском и Париском клубу у износу од $400 милиона и да нам је на папиру, на дан 30. 04. 2013. године у односу на 31. 03. 2013. године јавни дуг пао за 309 милиона евра. И да је тиме, како је објавило министарство и сви медији, удео јавног дуга у БДП-у пао. Да подсетим, да је то била главна вест. Наравно, у истом периоду је и динар ојачао за око 1,2% у односу на евро и највећи део нашег дуга је у еврима, док се БДП рачуна у динарима.

Дефицит консолидованог буџета у априлу износи 24 милијарде динара (око 218 милиона евра). Од почетка године, овај дефицит износи 60 милијарди динара (око 540 милиона евра). Консолидовани буџет поред буџета Република укључује и буџете Војводине, општина и градова, фондова ПИО, фонда здравства, НСЗ и Путеве Србије.

А како стојимо у односу на план? Пре пет месеци, крајем децембра 2012.године, скупштина је изгласала буџет за 2013. годину. Буџет је планирао номинални раст прихода од 22% и номинални раст расхода од 10% у односу на 2012. годину. Остварили смо номинални раст прихода од 6% и номинални укупни раст расхода од 1%.

Највећи расходи буџета садржани у две ставке: плате запослених (здравство, школство, полиција, војска, администрација) и социјална давања (пензије, социјална помоћ). Номинални раст ових расхода износи 7%, и већи је од номиналног раста прихода. Номинални раст расхода за камате износи 55%. Расходи за робу и услуге, остали расходи и капитални издаци бележе велики номинални пад.

Ово су бројеви. Приходи нису ни налик планираним. Расходи нису ни налик планираним. Једина логична констатација је управо она коју нам је саопштило МинФин: да нам не треба ребаланс буџета. Зашто бисмо јавно о томе разговарали, кад све може да се уради и квотама које министарство додељује за исплате, супротно закону о буџету који говори другачије.

Овако наше МинФин реагује на све ове „вести“: Министарство финансија и привреде одмах је реаговало на алармантне податке о минусу у државној каси.

Како је МинФин реаговало два дана након што је јавности само објавило извештај о релализацији буџета у априлу месецу, претпостављам да се реч одмах односи на та два дана. Ово би логично значило да су и они били изненађени резултатима, па су чим су сазнали за изненађење, за два дана смислили план како да се боре са изненађењем.

Мене интересује шта су радили у јануару, фебруару, марту и априлу? Шта су радили у децембру прошле године када је било јасно да приходи падају? Не може се рећи да их нико није упозорио. Да је повећање ПДВ и акциза без пратећег смањења намета на рад, лоша ствар. Да ће довести до пада потрошње и даљег продубљивања кризе. Да морају да се раде озбиљне реформе. Да приходи падају и да се то лепо видело и у јануару и у фебруару и у марту. Да привреда умире. Да је фискалну децентрализацију требало одмах укинути, у ствари – није је требало ни доносити.

Чињеница да је МинФин орвеловски већ почетком маја најавио „пореску реформу“ под називом: „Смањиће се дотације за пензије из буџета“ или још бољим – „Смањење пореза на доходак“, говори о свесности дубине проблема који су креирали, али и недостатка икакве идеје како изаћи из проблема.

Вадити се на претходну владу, чија економска политика јесте била катастрофална, више не пије воду. Јер нови-стари министар је наставио све исто. Задужили смо се за преко три милијарде евра и мораћемо да наставимо задуживање. Исто тако, слушати људе који су водили или учествовали у претходној влади о лошој економској политици ове владе је и мучно и гротескно у исто време.

Оволики мањак прихода у односу на план је катаклизмична вест. Она захтева откривање узрока и хитне мере. Чак ни смањење расхода није добра вест.

Економија државе је велики систем. Он се не може мењати од данас до сутра.

Буџетско планирање расхода би требало да се ради за више година у напред. Закон о буџету би требало да буде камен темељац планирања расхода за 2013.годину. На основу њега су планирани разни пројекти и ушло се у њихову реализацију. Вођење буџета ад хоц на основу квота је неозбиљно.

Због тога што буџет водимо по принципу простог књиговодства (бележимо расход тек када га платимо), ми и не знамо колики су трошкови направљени, а неплаћени. Увођење квота које су значајно мање од планираног буџета само значи да неке настале трошкове нећемо моћи да платимо. Толико о одлуци државе да поштује рокове плаћања

Да ли је спиндокторима јасно колико је гротескан и трагичан други део ове вести: Велико интересовање за Стару планину? Ко то има образа да повеже ове две „вести“? Као да вам неко каже: друг вам је доживео несрећу и умире, а онда у другој реченици како се праве супер планови за летовање.

Да ли је спиндокторима јасно колико је гротескна мега вест која је тресла медије – да смо у априлу смањили јавни дуг? Да ли је јавности јасно?

Ово је потпуно распад и фијаско назови економске политике последњих 12 година. Све који су у њој учествовали треба да буде срамота. Због незнања и нестручности. Треба да се повуку из јавног живота и више никада јавно не проговоре ни реч.

Немам никакво разумевање за људе који не знају, а гурају се да одлучују о судбини моје деце

Пише: Саша РАДУЛОВИЋ

Блог Б92