Радници од државе траже 300 милиона евра

Због неисплаћених зарада чак 80.000 радника добило спорове против својих послодаваца. Дуг приватизованих и фирми у стечају преузима Србија. У игри отплата на рате или модел старе штедње

ЧАК 80.000 радника, који су на суду победили своје бивше послодавце, јер им нису исплаћивали зараде и доприносе, тражи да им се исплати око 300 милиона евра – сазнају „Новости“.

Сви они су се пријавили Агенцији за приватизацију преко које траже дуговања. Реч је о радницима чије су фирме приватизоване или отишле у стечај, а упркос правоснажним пресудама, већина њих није успела да наплати ни динара. Ове обавезе, одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру, сада мора да преузме држава.

На основу Уредбе о евидентирању доспелих неизмирених обавеза друштвених предузећа, рок за пријаву потраживања незадовољника био је до Нове године. Агенција је само евидентирала пријаве, а, како кажу у Немањиној, Влада сада треба да каже последњу реч – коме ће и како измирити дуговања. У „игри“ је отплата на рате, па и модел по којој је исплаћена стара девизна штедња. Део потраживања вероватно ће бити одбијен због непотпуне документације, као и захтеви бивших радника банака у стечају, јер они нису обухваћени овом уредбом.

У Влади, међутим, још не могу да прецизирају ни када ће изаћи с коначним бројем људи који испуњавају услове, нити када ће почети исплате. А пред Европским судом у Стразбуру налази се још око 4.000 представки које се односе на исти проблем.

ПОМИРЕЊЕ ПОТПУНО БЕСПЛАТНО 

РАДНИ спорови, у просеку, трају између три и по и четири године, а извршење се неретко одлаже месецима, па и до две године. У Агенцији за мирно решавање радних спорова кажу да, с друге стране, „договори“ изван суднице трају по месец дана и потпуно су бесплатни. Зато су медијатори из ове агенције, у последњих седам година, донели чак 4.000 правоснажних пресуда.

У Србији је, иначе, према проценама синдиката, само у прва три месеца ове године без посла остало око 30.000 радника, па се процењује да би макар трећина могла да се обрати судијама пошто су их бивши послодавци „закинули“ у зарадама или су их неправедно отпуштали. Ипак, ретко ко то и чини, јер су им руке доскора биле везане законима:

– У јануару прошле године на снагу је ступио нови Закон о парничном поступку који је забрањивао да раднике пред судовима бесплатно заступају синдикални представници, па су се за њихова права могли борити само адвокати чије су услуге скупе. Зато је мало који радник тужио свог послодавца, који је по правилу финансијски знатно „јачи“. Радници, с друге стране, за такав поступак нису имали новца управо зато што су остали без посла или им нису исплаћиване зараде – објашњава Меланија Петаћ, правница из Савеза самосталних синдиката Србије. – После годину дана, Врховни касациони суд поништио је такво решење и тако омогућио да у радним споровима парнице поново воде синдикати.

Ипак, ефекти су још слаби, јер се ова одлука још није довољно „прочула“ будући да се примењује тек од 16. јануара.

У СССС кажу да им је учинак у радним споровима веома успешан и да више од 90 одсто радника кући оде задовољно.

– Чим нам се обрате за помоћ, прво преговарамо с послодавцима или раднике упућујемо на медијацију. На суд се иде само у случају када је готово извесно да ће радник добити спор – додаје Меланија Петаћ.

И у Агенцији за мирно решавање радних спорова кажу да им се радници све чешће обраћају, али да то још није у оној мери у којој би требало, било због страха или из незнања.

– Сваке године нам се обрати за 30 одсто више радника. У 2011. имали смо око 1.000 захтева, у прошлој 1.500 – каже Олга Кићановић, из Агенције.

Новости