Крушевац – У аутобусе крушевачког „Југопревоза”, који је власништво радничког конзорцијума од 535 малих акционара, дневно уђе више од 33.500 путника. За годину дана њихови аутобуси превале више од од 1,2 милиона километара, а приговора на квалитет услуга готово да и нема.
Иако многи нису веровали у акционарство те врсте, предузеће које је на аукцији 2005. године купио највећи раднички конзорцијум у Србији и отплатио га у уговореном року (2010) данас успешно послује.
Ових дана „Југопревозу“ је уручено највише синдикално признање, под називом „27. април“, поводом обележавања 110 година синдиката Србије. За представнике тог предузећа који годинама марљиво раде у тишини био је то велики догађај, и прилика да о (ретком) примеру радничког акционарства буду детаљније обавештени премијер и више министара у Влади Републике Србије.
Прича о успешном радничком акционарству у Крушевцу почела је деведесетих година прошлог века, када је по Закону о приватизацији започела својинска трансформација „Југопревоза“, по моделу докапитализације.
Радници су постали власници 29,7 одсто капитала, док је 70,3 одсто остало у друштвеном власништву. Главни део откупа друштвеног капитала догодио се 24. новембра 2005, када је крушевачки раднички конзорцијум, чији је овлашћени заступник био Живота Цветковић, тадашњи и садашњи генерални директор.
Радници су победили на аукцијском надметању, дајући понуду од 2.434.000 евра (по ондашњем курсу динара) за 70 одсто друштвеног капитала, што је представљало 49,3 одсто капитала предузећа (један део се већ налазио у својини радника по откупу из 1990).
Исплата је уследила у шест рата, уз обавезне инвестиције од 300.000 евра, које су знатно надмашене. Последња рата, од 406.000 евра, уплаћена је дан пре истека рока, 28. новембра 2010. године.
За то време увећан је капитал предузећа са 165.441.000 на 288.725.000 динара. Руководство, које је уживало поверење акционара, у потпуности је обновило возни парк.
Целу операцију је пратила нишка АИК банка, а 535 (од укупно 700) запослених су примали зараде мање од републичког просека, успевајући да из дивиденди, на крају године, измирују своје обавезе по основу куповине предузећа.
Директор Живота Цветковић каже да је на мукотрпном путу до власништва била веома важна подршка већинског, Самосталног синдиката у предузећу.
– Највише признање Самосталног синдиката Србије „Југопревозу“ значи заиста много, јер је та награда дошла после тешког пута до власништва над предузећем, великог одрицања током шест година отплате и инвестирања у возни парк и инфраструктуру. Многи из света политике и економије нису веровали у раднички конзорцијум, а ми смо показали и доказали да нису у праву. У Србији данас нема већег радничког конзорцијума, односно предузећа којим газдују радници. Показало се да није у праву било ни оних 150 радника који су одбили учешће у куповини предузећа. Од 555 акционара који су ушли у тај посао остало је 535. Уз велики напор, сада су на добитку. Редовно примају плате, многи су запослили своју децу, град и грађани имају најбољи и најјефтинији превоз у централној Србији. Успешно послујемо и инвестирамо у нашу будућност – каже Ђорђе Стевић, председник одбора Самосталног синдиката „Југопревоза“.
– Најважније у свему је да и даље инвестирамо, после истека обавеза из купопродајног уговора са Агенцијом за приватизацију. Имамо 130 возних јединица, како ми то кажемо. Недавно смо купили три нова аутобуса за међуградски превоз и три за локални. Купили смо и Аутобуску станицу у Трстенику, континуирано улажемо у одржавање возила, имамо сопствену ауто-механичарску радионицу, у којој сервисирамо аутобусе, редовно измирујемо све финансијске обавезе према пословним партнерима и држави, а прошле године смо остварили нето добит од 13 милиона динара. Истина, просечна зарада је испод републичког нивоа и износи 31.500 динара. Акционари и радници и даље живе скромно, али знају да имају сигуран посао и редовну исплату – каже Зоран Мисић, финансијски директор.
