Још по старој совјетској традицији државни медији у Русији и сада имају јаку улогу у политичком мишљењу. Читајући пажљиво шта пишу њихови новинари лако је схватити позицију државе Русије по сваком питању, чак и када се она не изјављује отворено на високом званичном нивоу. И у том смислу последња посета председника Николића није била уобичајена, као што може учинити на први поглед.
Путин и Николић нису водили разговор о новим темама међусобне политике: стратешко партнерство, изградња Јужног тока, сарадња Газпом-Нис и ширење културних веза никога неће изненадити. Вероватно се очекивало да се већа пажња посвети косовском питању, али оба председника су се ограничила кратким изразима захвалности и обећањима продужававања тесне сарадње у име заштите међународног права.
Дакле, тај састанак није донео ништа ново. За руског председника као да није било бриселског споразума, и није баш јасно како је Русија прихватила вест о његовом потписивању и шта сада може да предложи косовским Србима који су у писму тражили подршку Русије.
Медијски поглед на сусрет Путина и Николића је међутим био сасвим другачији. О разговору два председника највеће агенције су просто написале неколико информативних реченица о договорима, или како су прекинули преговоре да би честитали имендан руском Патријарху. То је лако објаснити, јер су своје мишљење о Путиновом српском колеги новинари изразили још пре његовог доласка, а у тим чланцима није било раније уобичајеног жељног очекивања омиљеног рођака. Чини ми се да руски новинари сада једноставно не знају како сад треба писати о Србији. Националисти су некада могли да користе изразе државних новинара, како што је на пример „пре свега ово није север Косова него југ Србије“. Још увек је чудно видети да новинари слободно пишу: споразум Србије са Косовом, а одмах након споразума један емотивни новинар се уплашио да Србија може да натера Русију да призна Косово. Русија не сме да каже ни реч против споразума у Бриселу јер је увек говорила да ће испоштовати било које решење Србије. Након тога, израз Ивице Дачића да „Русија подржава наш став о коначном решењу питања проблема Косова“ су Руси и руски медији схватили као пребацање одговорности за споразум на Русију, и та непопуларна идеја их је оправдано наљутила.
Неколико познатих руских сајтова су писали: „Према информацијама OSTKAFT-а из Београда, 24. маја Томислав Николић и Александар Вучић планирају да дођу у Сочи на сусрет са председником Русије Владимиром Путином. У пролеће 2013. влада Србије је почела остваривање непопуларних реформи (признање независности Косова, одвојење Црногорске цркве од Српске православне цркве, ускраћивање подршке Републици Српској), а одговорност за њих је званично и јавно поделила са руском владом, тачније са В. Путином и С. Шојгујом, казавши да су сва решења договорена са њима“.
Покушај да се окриви Русија је добио већу пажњу него сам догађај, што је одмах променило поглед на српску владу и Србију у целини, а по питању Србије медији су први пут одбили да се не мешају у туђе ствари и да не суде о решењама туђе владе. Да не дирам сву историју руско-српских веза, навешћу за пример наслове чланака, који су руски новинари некада писали о Србији и српском председнику.
21.05.2012 – „Националиста је победио на изборима у Србији“
– „Нови председник Србије: у сваком случају сигуран сам да је сарадња са Русијом вредна за Србију“
22.05.2012 – „Србија може признати Абхазију и Јужну Осетију“
24.05.2012 – „Нови спрски председник у првој посети Русије“
31.05.2012 – „Србија неће у ЕУ ако услов је Косово“
04.06.2012 – „Николић побеђује, Путин подржава“
12.09.2012 – „Николић: Србија и Русија на новом ниву сарадњи“
21.02.2013 – „Српски председник Томислав Николић: једино Русију волим више од Србије!“
25.02.2013 – „Путин је добио награду Републике Србије“
11.04.2013 – „Афганистан и Србија постали посматрачи у ОДКБ“
12.04.2013 – „Николић: Србија неће дати Косово за улазак у ЕУ“
17.04.2013 – „Николић: Србија ће увек подржавати Белорусију“
У таквом афирмативном контексту наслов „Влада Србије носи Путину нови отрован пољубац“, који је се појавио пре последњег доласка Николића у Сочи изгледа чудно, а било је довољно сличних. То тешко може да се упореди са дечијом срећом који су Руси осетили после победе Николића на изборима, посебно кад је он говорио о првом доласку у Русију, јер је Русима је важна традиција да нови председник најпре долази у братску земљу са којом је сарадња најбитна. Вероватно тада нико није могао да замисли да ће само за годину дана бити објављени потпуно другачији чланци на исту тему.
Одсуство јасне позиције Путина разочарава и Русе и Србе. Прошло је време када је он љуто викао да је Косово Србија. Ћуте чак и руски националисти, који би могли да направе велике демонстрације, али једноставно не знају шта да траже тамо. Руска влада као да ништа не ради и само прихвата решења независне Србије . Дакле, остаје само нада да односе према влади Србије неће много променити културне везе Русије и Србије, о којима председници тако воле да причају.
Оксана Сазонова
Ауторка је новинарка московског часописа “Аргумент недеље”
