Куповна моћ грађана у 2011. ослабила је за 30, а у последње две године чак за 60 одсто, кажу у Националној организацији потрошача Србије.
Званични подаци о расту цена, с тим се не подудрају али ваља имати у виду и повећање цена комуналија, енергената, стално подизање цена горива и разних услуга, поручују из НОПС-а.
„Према томе, сиромашнији смо за 30 одсто“, каже председник ове организације Горан Паповић који, уз оцену да нам ни ове године нећ бити боље, грађанима саветује да се више не задужују, да не подижу кредите, а нарочито не краткорочне, који су најскупљи.
„Све то је довело грађане у ситуацију да све више купују јефтиније производе сумњивог квалитета, робу непознатих произвођача. Не водећи чак ни рачуна о свом и здрављу породице, а на то их приморава све празнији новчаник, купују јефтине а неквалитетне сапуне, шампоне, одећу, обућу, храну…“, упозорава она.
Животни стандард најбољи је у Београду, Новом Саду и Војводини, а најгори на југоистоку Србије. У агенцијама за истраживање, које се баве и социоекономским индикаторима наводе податак да чак 53,6 одсто грађана сматра да им је финансијска ситуација лошија него пре годину дана, а скоро половина грађана сматра да ће њихов лични стандард наставити да опада током 2012. У 2011. дошло је до промена потрошачких навика.
Грађани и у наредној години могу да очекују празнију корпу и плату која ће вероватно бити реално мања.
„То значи да би зараде могле да буду веће у бројевима, али ће мање вредети, односно мање артикала ће моћи да се купи. Осим тога, очекује се и да би могао да порасте број грађана који ће имати смањење прихода„, процењује Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, додајући да ће плата и даље губити битку с ценама.
Елем, ако нам ове године не буде горе него лане – биће добро. Стручњаци нам поручују да нема ниједног разлога да у овој години очекујемо бољи стандард и који динар више у џепу.
„Ако стандард остане бар на нивоу прошлогодишњег, можемо да будемо задовољни. Неће нам много значити ни пад цена у радњама, јер је реч само о неколико намирница. Без обзира на све, плате ће пратити инфлацију и оне ће реално бити на истом нивоу као и прошле године. Рачуна се с повећањем од 5,5 одсто, а планира се да толико буде и стопа инфлације“, кажу у Институту за истраживање тржишта (ИЗИТ).
Углавном, ако нам је репер прошла година, ни ове нећмо платама моћи да покријемо потрошачку корпу, чији је садржај и количина производа ионако дискутабилна, што довољно говори о томе шта нас чека.
Подсетимо, према најновијим званичним подацима, а они су за септембер прошле године, за покриће просечне потрошачке корпе било је потребно 1,44 просечних зарада. Она је, наиме, била тешка 55.657,79 динара и за годину дана се увећала за 8,3 одсто.
Просечна зарада без пореза и доприноса у Србији у септембру 2011. године износила је 38.763 динара. У новембру је, на пример, износила 38.363 динара.
Економиста Горан Николић, говорећи о стандарду грађана, не изоставља ни чињеницу да се многи за храну сналазе на разне начине, од рођака на селу, на пијацама. Значајан број грађана и не живи само од плате, већ се сналази да преживи. Зато однос зарада и потрошачке корпе и није прави показатељ, јер би то значило да масовно гладујемо, каже он. То међутим, јесте катализатор сиромаштва у нашем друштву, поручује Николић.
Број потрошача којима је цена најважнији критеријум приликом одабира производа или места куповине расте.
Такође, истраживања показују и да свега 3,8 одсто грађана на већу куповину троши више од 10.000 динара, као и да расте број потрошача који у велику куповину која подразумева трошење преко 1.000 динара не одлазе никад, а њих је 24,4 одсто.
Дневник
