Уједињени центар напредног искуства за киберобдбрану НАТО-а разрадио је прво упутство о примени ставова постојећег међународног права на сајбер-ратове. Документ под називом Талинско руководство за вођење сајбер-ратова већ је привукао пажњу руских званичних органа.
Талинско руководство за вођење сајбер-ратова не носи случајно такав назив. 2008. године у главном граду Естоније појавио се центар CCD COE, отворен убрзо после скандала са Бронзаним војником и хакерских напада на естонске сајтове који су затим уследили. Тада је Талин оптужио Русију за сајбер напад, али није могао то да докаже. Да подсетимо да је главни циљ центра помоћ НАТО-у у решавању техничких, правних и политичких питања, везаних за вођење електронских ратова.
Што се тиче самог документа, он се састоји од 95 правила која се односе на регулисање конфликта у сајбер простору. Тако, по мишљењу аутора пројекта, држава може да одговори на напад, позивајући агресора на одговорност или „пропорционалним контрамерама“. Такви напади се сматрају оружаним нападом, у вези са чим је дозвољена самоодбрана пострадале државе, између осталог уз коришћење традиционалног оружја. Док за оружани напад не могу да буду проглашени сабер шпијунажа, компјутерске крађе или напади на сајтове, који не наносе штету у државним размерама. При томе држава агресор треба да сноси одговорност, чак ако напада уз помоћ посредника из других земаља. Аутори документа сматрају да сајбер нападе по снази деловања треба изједначити са хемијским, биолошким и радиолошким оружјем.
Како истиче лист Комерсант-Власт, у Талинском упутству су предтављени алгоритми деловања држава и војних алијанси у случају масовних сајбер напада. Аутори документа стављају до знања да приликом вођења сајбер-ратова нема потребе да се формирају нови закони, довољно је користити постојеће међународне правне норме. Што у корену противречи не само са ставом Русије, већ и ставом низа других држава. По мишљењу експерата, на тај начин НАТО тежи да одреши себи руке по том питању, да ојача своја овлашћења и да у значајној мери оганичи овлашћења других земаља које не улазе у састав војно-политичког блока. По датом питању Русија предлаже бављење важним питњима у тој сфери која имају другостепени значај: заштитом од хакера, кршењем ауторских права и слично. Мада при томе наша земља разматра преговоре о датом проблему управо у контексту спречавања офанзивних сајбер операција.
Нови документ НАТО-а о вођењу сајбер ратова већ је привукао пажњу читавог низа руских ресора – од МСП и Министарства одбране до специјалних служби. Јер како тврде стручњаци, Талинско руководство отвара могућности за вођење сајбер-ратова од стране НАТО-а. О томе који циљеви могу бити одабрани, прогнозира Јевгенија Бојко, доцент катедре примењене политикологије Финансијског универзитета при влади Русије.
– Отворених ратова, сајбер-ратова, неусумњиво неће бити, тачније све то ће попримати латентне форме. Прва паралела која се овде појављује је наравно паралела са арапским револуционарима. Тачније овде нема речи о директном мешању. Ипак спољни фактор овде и у случају Либије, а сада и у случају Сирије, види се врло упечатљиво.
По мишљењу експерата, ови покушаји неће имати отворени карактер и биће усмерени пре свега на земље које су потенцијални противници НАТО-а на међународној сцени. Реч је о Ирану, земљама Азије, Кини, Пакистану и о неким земљама Латинске Америке.
Истовремено аналитичари сматрају да тешко да ће представници НАТО-а одмах деловати према Талинском упутству. У сваком случају управо о тражењу компромиса у овој сфери сведочи намера председника РФ и САД Владимира Путина и Барака Обаме да у току јунског састанка потпишу неколико међувладиних споразума о мерама поверења у сајберпростору.
Љубов Курјанова,
