Амбициозни пројекат ЕУ – гасовод Nabucco – има све веће шансе да оде у архиву. Европска унија у сфери гаса не успева да пронађе алтернативу за руски Газпром. У западној штампи се може запазити погребно расположење кад је у питању Nabucco. Тако италијански лист IL Foglio не искључује могућност да ће ЕУ бити приморана да се потпуно одрекне енергетског пројекта на којем је радила како би максимално смањила зависност од руског гаса.
Као повод за овакве претпоставке послужио је тендер за набавку азербејџанских налазишта гаса на Каспијском језеру, чије резултате ће Баку ускоро објавити. ЕУ је веома рачунала на ова налазишта, али се у послове умешала трговина. Међу учесницима на тендеру очигледну предност стиче пројекат Трансјадранског гасовода (Trans Adriatic Pipeline, TAP), престижући Nabucco. Основу конзорцијума ТАР чине две енергетске компаније – немачка E.On и норвешка Statoil, а планирано је да се гасовод спроведе из Азербејџана преко Турске, Грчке, Албаније и Италије, где ће се налазити коначни терминал.
Дакле, осим свог главног конкурента, руског пројекта „Јужни ток“, Nabucco је добио и европског супарника ТАР. Неуспеси су почели да прате пројекат ЕУ кад су се прошле године акционари гасовода „Јужни ток“ договорили о изградњи његовог северног крака. Неколико дана после потписивања ових споразума конзорцијум Nabucco је напустила мађарска компанија MOL. А не тако давно из пројекта је изашао један од кључних партнера и акционара – немачки концерн RWE.
Све је водило ка томе да се пре или касније Nabucco распадне, сматра руководилац аналитичке управе Фонда за националну енергетску безбедност Александар Пасечник. Тешко да ће овај пројекат постојати у свом првобитном облику, он је већ претворен у дугачки Nabucco West. Проблеми с ресурсном базом, с инвеститорима и врло успорена употреба гаса у европској зони – све то се претвара у комерцијалну несврсисходност пројекта.
Газпром је истовремено већ завршио изградњу два крака магистрале „Северни ток“, а пројекат „Јужни ток“ ће бити реализован до 2015. године. До краја ове године почеће изградња деонице гасовода у Србији. Газпром има повољнију позицију, истакао је Александар Пасечник:
– Газпром има базу ресурса. То је оно што европски пројекат Nabucco нема. А што се тиче гаса који је Азербејџан планирао да испоручује из налазишта Шах-Дениз, постоји маса питања. На пример, да ли овај гас у потпуности може да обезбеди капацитете Nabucco West. Очигледно, гласине о томе да пројекат може бити замрзнут или се може потпуно распасти, могу имати и реалну потврду. Међутим, то се неће догодити брзо, Европљани ће отезати с доношењем коначне резолуције, иако у стварности пројекат засад остаје фантом.
Имајући у виду тренутне економске реалије у земљама еврозоне и ЕУ у целини већина земаља-учесница више не полази од политичких амбиција, већ од комерцијалних разлога, констатује Александар Пасечник. Нико не жели да улаже у цевовод за који нису обезбеђени чврсти уговори о гасу. Кључно питање се састоји у пуњењу гасовода. И оно до сада није решено.
У пракси није ни био дат знак за старт Nabucco. Овај пројекат је у прво време претпостављао транспорт централноазијског гаса из Туркменистана у Европу. Међутим, Туркменистан је стигао да изгради по два гасовода за Иран и Кину, а сад гради трећу цев ка Поднебесној. И Туркменистан више нема слободних ресурса за ЕУ. Азербејџан, по оценама многих стручњака, уопште не располаже количинама које могу да попуне гасовод Nabucco.
Испоставља се да је за пројекат пре свега била заинтересоваа Европска комисија ради вршења притиска на Русију у области диверзификације испорука енергената, истиче стручњак за тржиште нафте и гаса Дмитриј Љутјагин:
– У принципу, сама идеја није лоша. Међутим, с тачке гледишта сировинске базе све је прилично компликовано. Плус, биле су потребне одређене инвестиције свих учесника. Основна дилема је била у томе да се ускладе итереси веома многих земаља. Има и политичких несугласица међу земљама преко чије територије је требало да пролази цевовод. Сви ови фактори су стварали претпоставке за то да је реализација пројекта ризиковала да ће се одужити или прекинути. Ако Европска заједница сад донесе одлуку да га се одрекне, значи да је ризик оправдан.
Ипак, још је рано сматрати да је Nabucco завршена прича, сматра Дмитриј Љутјагин. Пројекат се може ставити у фиоку уз могућност да му се врате у зависности од политичке или економске ситуација у Европи, или у зависности од стања односа између Москве и Брисела.
Што се пак тиче Трансјадранског пројекта који је потиснуо Nabucco, стручњаци засад тешко могу да процене колико озбиљну конкуренцију ТАР може представљати за „Јужни ток“. Пре свега, зато што је ТАР још увек пројекат, а „Јужни ток“ је већ пуштен у погон.
Европска комисија и сад „попреко“ гледа на руске гасне магистрале, приметио је заменик руководиоца Газпрома Александар Медведев на конференцији „Енергетски дијалог: Русија-ЕУ. Гасни аспекат“. По његовим речима, у условима очекиване потражње за гасом у Европи, „биће довољно места за све, а можда ће морати да се реализују и нови пројекти“. Засад је крајем недеље у Амстердаму била свечано отворена канцеларија компаније South Stream Transport, која ће се бавити реализацијом технолошки најкомпликованије етапе пројекта „Јужни ток“ – морске деонице гасне магистрале.
Никита Сорокин,
