БЕОГРАД – Стање по питању информационе безбедности (ИБ) у Србији је алармантно, јер не постоји организациона целина на државном нивоу која се бави проблемом ИБ-а, као ни званична визија потенцијалног решења, рекао је пуковник Иван Вулић из Министарства одбране.
“Нема дефинисане критичне инфраструктуре – шта треба бранити и са којим снагама и ресурсима када је у питању ИБ, а само у току месец дана забележено је преко 1700 појава које се могу третирати као напад на сајт председника Србије, око 3800 покушаја скенирања система, и између 1400 и 4500 покушаја напада на сајт Војске Србије, а до пре пар година није било никога ко је надгледао сајтове”, каже Вулић.
Он је рекао, на конференцији “Информациона безбедност 2013” у ПКС, да на светском нивоу, према проценама, напади спамом нанесу штету од 140 милијарди долара, док је штета коју је, рецимо, нанео ураган Катрина у САД-у била 43 милијарде долара.
“Оволика крађа новца путем интернета није толико приметна због тога што се тај новац узима у веома малим количинима од великог броја људи по неколико милиона пута дневно”, објасњава Вулић.
Он каже да је број хакера у свету пре неколико година био око 100 хиљада, а данас је сигурно знатно већи.
“Хакери су у 90 одсто случајева аматери који поседују рачунар, 9,9 одсто њих су професионалци, док свега 0,1 проценат су врхунски светски сајбер криминалци”, каже Вулић.
Према америчким студијама, додаје он, просечна цена чишћења вируса и последица које изазове износи 6,3 милиона долара, док је цена креирања вируса једнака нули.
“Чак и САД, као најбезбеднија земља на свету, има потпуну спремност од потенцијалних сајбер напада од 10 одсто, око 47 процената су делимично припремљени а остатак је неспреман. Са ресурсима које Србија поседује јасно је на каквом је нивоу инфомациона безбедност земље”, каже Вулић.
Председник Друштва за Информациону безбедност (ДИБС), Зоран Живковић, рекао је да је Србија једна од пет земаља у Европи која још нема свој ЦЕРТ (Цомпутер Емергенцy Респонсе Теам) а постоје велике шансе да до краја године буде и једина, што говори у колико је лошем стању Информациона безбедност у Србији.
“Чак је и БиХ, која има далеко тежу државну ситуацију од Србије, најавила формирање ЦЕРТ-а до краја јуна. Зато је неопходно да се што пре направи Стратегија Информационе безбедности Србије у оквиру Акционог плана развоја ИКТ друштва Србије, који је Влада донела почетком године”, каже Живковић.
Он сматра да уколико се спроведу само две од четири тачке из Акционог плана, као сто је формирање ЦЕРТ-а и Закона о ИБ, можемо бити задовољни.
Живковић је мишљења да су за разлику од протеклих година најугроженији постали андроид системи на смарт телефонима, информациони системи који раде на филозофији Цлоуд Цомпутинг-а и нове платформе које се свакодневно развијају.
“До пре годину-две дана напади на мобилне уређаје и андроид платформе су били у границама лабораторијског експеримента, да би данас напади на мобилне телефоне и софтверске платформе, на којима ти уређаји раде, постали најмасовнији растући облик сајбер криминала”, упозорава Живковић.
Председник програмског одбора ДИБС-а, Слободан Петровић, каже да информациона безбедност мора да постане стратешка обавеза Владе и њених органа. “ИБ мора да буде рангирана високо на листи приоритета, и прва и најважнија свар која треба да се уради је доношење националне стратегије о информационој безбедности”, каже Петровић.
Новости
