НАРОДНА банка Србије је крајем прошле недеље под присмотру ставила 13 банака због неслагања финансијских извештаја о нивоу проблематичних кредита. Ове банке су доставиле извештаје чији биланси се разликују за 50 милиона евра и централна банка ће проверити веродостојност добијених података. Како незванично сазнајемо, у питању су и домаће и стране банке, са великим и малим учешћем на нашем тржишту.
С обзиром на то да званичних података из Централне банке нема, остају само претпоставке стручњака да су поједини банкари фингирали извештаје, како би смањили губитак.
Народна банка Србије може да стави под присмотру банку у случају када утврди да отежано послује, односно да је њен рад угрожен, а у овом случају због ризичних и тешко наплативих зајмова. Како ниво проблематичних кредита расте и пре свега фирме све теже отплаћују своје рате, многим банкама је то велики терет.
Према последњим подацима, банке не могу да наплате око 2,5 милијарде евра или четвртину укупно одобрених кредита. Незванично, сами банкари признају да је тај проценат много већи и да достиже 30 одсто. Према подацима НБС предузећа не могу да врате 236,5 милијарди динара узетих зајмова, а највећи дужници су фирме из прерађивачке индустрије, трговине и грађевинарства.
Од тога, грађевинари нису у стању да отплате готово половину узетих кредита. Када су грађани у питању, дуг банкама који не могу да измире је око 67 милијарди динара. Највише проблематичних кредита је међу стамбеним и то око 20 милијарди динара, док банке не могу да наплате око 156 милијарди одобрених готовинских зајмова.
– Банке за проблематичне кредите издвајају велике резервације и она је на нивоу целог банкарског сектора Србије 124 одсто – каже Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије. – Дакле, ти зајмови су у потпуности покривени, али због њих банке имају мањи профит. Банке не одобравају свесно кредите које касније не могу да наплате, јер сваког клијента проверавају. Наравно, има изузетака, али генерално гледано, проблеми настају неочекивано. Ни фирме не враћају узете зајмове из хира, већ зато што западају у проблеме. Неке изгубе тржишта и не могу да продају робу, друге не могу да наплате испоручену робу… То је зачарани круг.
Према речима Дугалића, за разлику од Европе и Америке где су банке изазвале економску кризу, код нас је обрнуто, лоше економско окружење притиска банке.
МОГУЋИ ПРОБЛЕМИ
ПОВЕЋАЊЕ нивоа и тренда проблематичних кредита од велике је важности за идентификовање могућих проблема у наплати потраживања и упозорава на погоршање квалитета кредитног портфолија банакрског сектора. Под ризичним зајмом се подразумва сваки онај код кога дужник касни са отплатом главнице или камате 90 и више дана од основног рока доспећа рате, или уколико корисник касни мање од три месеца,али је банка проценила да је његова способност да отплати дуг погоршана и да је враћање целокупног износа кредита доведена у питање. У исти кош спадају и зајмови којима је камата у висини тромесечног или већег износа приписана дугу, рефинансирана или је одложено њено плаћање.
Новости
