Пред читаоцима се налазе изјаве о српској држави и народу од стране разноразних светских званичника, које имају једну заједничку црту – патолошка мржња према Србима.
Фон Хецендорф
“Српске убице… Змија коју треба згазити… Непрекидни реметиоци мира.”
Конрад фон Хецендорф, начелник аустроугарског Генералштаба
Анонимни цензор бечког двора
“Ове песме су писане полетним изразима. Смео би их читати само чврст искусан човек, а никако српска омладина које мора да би изазвале само помисао и жељу за наопаком независношћу… У свесци су биле садржане песме које су по својој намери могле да послуже његовим једносмерницима за националну мржњу против Турака.”
Забрана објављивања српске епике, коју је сабрао Вук Караџић, Беч, 1829.
Аустронемачка антисрпска пропаганда (Први светски рат)
„Цео Балкан је – ако је судити по аустроугарско-немачкој пропаганди непосредно пред избијање рата и у ратним годинама – насељен народима чије су главне особине: склоност ка мучким убиствима, превртљивост, примитивизам. Они су крадљивци стоке, сиромашних или никаквих склоности ка чистоћи и уредности. ‘Анархичан однос’ према спољашњем изгледу одраз је њиховог схватања политике (тероризам, краљеубиства, кривоклетство, итд.). (…) Србија је мала, безначајна, неприпитомљена држава, која је ‘запалила пожар на целој земаљској кугли, док је њена престоница ‘легло убица’.“
Историчар Мајнеке је писао: „Ми са ужасом окрећемо главу од призора страхота, које су скривили припадници српског народа; немачки народ није никад упрљао своју националну свест делима у којима је толико животињског насиља и толико бесрамне суровости, као што су учинили ови Јужни Словени.“
др Милан Ристовић о германској антисрбској пропаганди почетком XX века (“Црни Петар и балкански разбојници”)
Вилхелм II, немачки кајзер
“Те битанге би требало натерати да поклекну!”
О Србима уочи Првог светског рата
Ситон – Вотсон, Роберт В.
“Уједињење Срба значило би „тријумф источне културе над западном и представљало би смртни ударац напретку и модернизацији на читавом Балкану“.
Почетак XX века, по М. Тодоровој: “Имагинарни Балкан”
Хабзбуршки Карло
“Треба да вреди као принцип да се Срби сведу на што мањи број. То мора остати заувек непромењено.”
Заповест аустријској команди у Београду 1718. године
Хитлер Адолф
„Ми никад не смемо дозволити да на Балкану један народ постане сувише моћан, народ који има осећај политичке мисије и историјске улоге. Управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу, а и велике, амбициозие циљеве који чак иду до Егејског мора. Имам озбиљне примедбе на то да такав народ у њиховим настојањима и амбицијама ја још посебно охрабрим и подржим.“
„Срби су народ који је одређен да има државу и који је као народ одржан. Њихова идеологија је великосрпска. У њима постоји безобзирна отпорна снага. Због тога ће они увек заступати великосрпску идеју. Оно што долази из Београда значи опасност“.
„Немачка мора до краја сузбијати све планове о Великој Србији. Не сме се створити српска војска. Прихватљивија чак становита комунистичка опасност”.
Адолф Хитлер Херману Нојбахеру свом специјалном изасланику за Балкан
Цитати у овом тексту налазе се у књизи Владимира Димтријевића „Речник србофобије – мала књига о великој мржњи“.
Више о самој књизи погледајте на сајту ИК Catena mundi.
Двери
