ОД антикризних мера које се ишчекују од Владе Србије не зависи само смањивање минуса у државној каси, што је основни циљ. Успешност спроведених мера утицаће на много шта друго: и колики ће бити курс евра, који диктира и цене у продавницама, али и вредност дугова и могућност раста извоза. Од тих решења зависи и да ли ће Србија моћи да се задужи под повољнијим условима, да ли ће нас инвеститори заобилазити или веровати да се у Србији може позитивно пословати, колике ће нам плате и пензије бити…
Проблем економије Србије много је већи од питања фискалног дефицита, а према речима Николе Павичића, почасног председника „Таркета“ и члана Националног савета за привредни опоравак, краткорочне мере које се предлажу само узалудно троше енергију и не мењају стање у земљи.
– Србија има проблем система, који се више не може поправљати, већ мора темељно да се мења – каже Павичић за „Новости“. – Све краткорочне мере које се предлажу, попут замрзавање плата у администрацији, иду на поправку система, али то није довољно. Постоје два основна узрока кризе. То је цена задуживања и нереални курс динара. Србија мора да повећа производњу, а са високим каматама то нико у свету није успео. Држава у којој су камате високе неће расти. Неопходне су нам цене зајмова које су на нивоу земаља Европске уније.
Други проблем је, по његовом мишљењу, прецењен динар.
– Са јаком националном валутом нико није направио извоз – каже наш саговорник. – Јак динар је главни кривац за пропадање наших производних предузећа и главни кривац за 400.000 изгубљених радних места од 2009. године до данас. Јак динар означава само интерес увозног лобија који уништава националну производњу и извоз. Праве мере не могу да се донесу за недељу дана, али не могу дуго ни да чекају. Охрабрује што коначно гледамо истини у очи, и тек ако сагледамо стварну ситуацију, можемо и да донесемо право решење.
Министар финансија и привреде Млађан Динкић најавио је да мере морају да буду представљене наредне седмице, а да ће у наредних месец дана, после усвајања економских мера, уследити ребаланс буџета и додао да дефицит ове године не сме да буде већи од 4,6 одсто бруто друштвеног производа, када је у питању републички дефицит.
– Појединачне мере су бесмислене, уколико нису симултане. Било какво замрзавање плата и пензија, појединачно спроведене без других структурних реформи, бачено је време узалуд – казао је Динкић. – Влада Србије, први пут у ових 12 година, ради на комплексном програму мера који ће обухватити и мере штедње у јавном сектору, али и мере активирања инвестиција у приватном сектору како бисмо имали бржи привредни раст.
НАЦРТ ЗА ВЛАДУ НАЦИОНАЛНИ савет за привредни опоравак спремио је нацрт стратегије изласка из кризе, који ћемо предочити на састанку са представницима Владе Србије. То је материјал који тренутну економску кризу у Србији остветљава из свих аспеката, најавио је Никола Павичић, члан Савета.
Динкић је рекао да је Министарство финансија и привреде дало предлог мера везаних за буџет које би требало предузети, реструктурирање јавних предузећа и за измену важних закона.
– Ми не радимо на програму мера само за смањивање дефицита, већ на комплетном програму реформи – рекао је Динкић. – Консензусом ћемо доћи до мера које ће омогућити и да се заустави тензија око девизног курса, јер је потпуно јасно да они који инвестирају у хартије од вредности очекују мере Владе.
Према речима потпредседника Савета страних инвеститора, Габора Бекифија, страни инвеститори очекују да држава дефинише сопствену улогу у укупној привреди.
– Држава сада игра двоструку улогу – креира укупан оквир за пословање и учествује у привреди кроз државне компаније – каже Бекефи.
– Требало би Влада да боље разјасни те две улоге и направи фер услове за све на тржишту, било да је реч о државним или приватним компанијама.
ЗАМРЗНУТИ ЛОПОВЛУК
– ТРЕБА замрзнути лоповлук и криминал, а не пензије – каже Милан Кркобабић, заменик председника Партије уједињених пензионера Србије. – Замрзавање пензија тренутно није политичка ни економска мера, већ егзистенцијална, јер највећи број пензионера једва преживљава. У Србији пензије прима 1,7 милиона људи, а још милион грађана преживљава од тих пензија.
Новости
