ДА ли инвеститори планирају да и даље беже из динара у девизе биће очигледније крајем месеца, када је држава заказала продају трогодишњих динарских обвезница вредних 10 милијарди динара.
Јер, свако улагање у динар на дужи рок је већи ризик, па се управо на том терену лако види поверење инвеститора у српску валуту и економију.
– Инвеститори увек улажу на тржиштима која нуде повољнију каматну стопу, уз прихватљив ризик – објашњава, за „Новости“, један инвестициони банкар.
– Када су каматне стопе у Европи ниске, као што је сада случај, оправдано је инвестирати у државне хартије попут наших, које доносе добар принос. На евро је, рецимо, између три и пет процената.
Међутим, када до ушију инвеститора дођу иоле неповољне вести, преко ноћи може све да се промени.
ДА НЕ БУДЕ НЕПРИЈАТНИХ ИЗНЕНАЂЕЊА – Стопа приноса од 3,15 одсто на дуг у еврима је прилично ниска и последица је две чињенице: има много расположивог новца на глобалном тржишту, али и у овдашњим банкама које имају вишак ликвидности који немају где да пласирају, јер је у привреди и даље веома висок ризик – објашњава, за „Новости“, Ненад Гујаничић, стручњак за тржиште капитала. – Овако, улагачи остварују какав-такав принос у еврима, а страни инвеститори у земљама као што је наша управо највише воле овакве краткорочне емисије, јер на дуги рок увек може да буде непријатних изненађења.
А, управо у претходном периоду Србија је добила неповољан извештај Међународног монетарног фонда, мањак у буџету је све већи, данима се најављују мере за кресање државне потрошње.
Као резултат свега тога, поједине стране инвестиционе банке, Барклис на пример, дале су препоруку својим клијентима да продају српски дуг, а то је резултирало порастом приноса на еврообвезнице које је издала Србија.
То, практично, значи да су инвеститори који су у њих улагали сада спремнији да их се реше и да их продају по нижој цени.
У прилог целој овој причи иде и прошлонедељна продаја динарских петогодишњих обвезница, која је ишла слабо. Продато је тек 25 одсто понуђених хартија, уз принос од 10,5 одсто.
Ако је за утеху, на продаји трезорских записа у еврима, овог уторка, постигнут је добар принос, али у корист наше државе, мада је продато мање хартија: 40,14 одсто од понуђених.
Реч је о приносу од свега 3,15 одсто на дуг у еврима који за наплату доспева за годину дана.
Новости
