Хаг — Сведок одбране Караџића, бивши саветник за безбедност Гордан Милинић изјавио пред Трибуналом у Хагу да је “Сребреница једна велика намештаљка” и “подвала”.
Амбасадор Милинић који је сада министар-саветник у Министарству иностраних послова БиХ, рекао је да је “можда стрељано нешто мало”, односно “неколико стотина” Муслимана из Сребренице и да су то учинили “неки глупи Срби”.
Тврдњу оптужбе да је Војска Републике Српске стрељала око 7.000 муслиманских мушкараца, Милинић је назвао “муслиманском пропагандом”.
“Ја и даље не верујем у то убијање – то је била велика муслиманска пропаганда”, казао је Милинић и негирао и да је ВРС присилно преместила хиљаде жена, деце и стараца из Сребренице.
Караџић (67), тадашњи председник и врховни командант војске РС, оптужен је за геноцид над сребреничким Муслиманима и присилно премештање становништва у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву под заштитом УН.
На питање тужилаца током унакрсног испитивања да ли су му биле доступне информације међународних извора о убијању великог броја заробљеника из Сребренице, Милинић је одговорио: “Није ме интересовало шта блебећу из међународне заједнице, ионако су били против Срба”.
Сведок је тврдио да је Главни штаб ВРС “практично био војна хунта која је користила председника као покриће”. “Војска је радила самостално, без председника Републике, то је кључ”, казао је Милинић, оценивси понашање официра као “апсолутно непоштовање” Караџића.
“Генералска клика хтела је да преузме власт”, рекао је Милинић, а командант ВРС Ратко Младић “неколико пута је рекао да би желео да буде председник РС”.
У Караџићеву одбрану данас је сведочио и бивши директор Циглане у Братунцу Неђо Николић. Он је потврдио да су га начелник за безбедност Главног штаба ВРС Љубиша Беара и њему потчињени капетан Момир Николић 14. јула 1995. питали да ли могу да заробљене сребреничке Муслимане сместе у том предузећу.
Од тог плана одустали су, по Николићевом исказу, пошто је неко телефонирао Беари. Момир Николић је, потом, сведоку “дискретно шапнуо да ова комбинација отпада”, а Беара је изгледао незадовољан због тога.
Сведок Николић негирао је да је током разговора било речи и о могућем стрељању заробљеника у Циглани, додавши да то није било ни могуће због запослених и близине насеља.
Пуковника Беару, Трибунал је осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, а Николића на 20 година затвора због учешћа у злочину, након што је признао кривицу и сведочио против више српских официра и званичника.
О могућем заточењу и погубљењу сребреничких Муслимана у братуначкој Циглани, Момир Николић је, по свом сведочењу, разговарао 12. јула са шефом безбедности Дринског корпуса ВРС Вујадином Поповићем који је 2010. у Хагу, такође, првостепено осуђен на доживотни затвор због сребреничког геноцида.
Сведок Неђо Николић потврдио је да је официрима ВРС, 14. јула 1995, предао ровокопач за, како је тада претпостављао, покопавање Муслимана убијених претходног дана у земљорадничкој задрузи у оближњем селу Кравица. По оптужници и ранијим пресудама, специјална полиција РС је 13. јула 1995. у складишту кравичке задруге убила 1.000 муслиманских заробљеника.
“И пре тога су од мене тражили машине за асанацију терена… И тада сам знао да се користе, био је рат и то је било нормално”, казао је сведок.
На примедбу тужиоца да није билно нормално да се машине користе за “покопавање 1.000 убијених људи”, Николић је одговорио да “није знао да је побијено 1.000 људи”, иако је за убиства чуо “14. јула или сутрадан”.
Николић је потврдио да су ровокопачи братуначке Циглане септембра и октобра 1995. коришћени и за ископавање примарних масовних гробница у селу Глогова где су биле покопане жртве из Кравице, а тела су премештена у “секундарне гробнице”.
Караџић је, као сведока одбране, пред судије данас извео и бившег председника општинске владе у Зворнику Јована Ивановића који је изјавио да су злодела над Муслиманима у пролеће 1992. починиле снаге Жељка Ражнатовића-Аркана и друге паравојске, које локалне власти “у хаосу и анархији” нису могле да у томе спрече.
Процес Караџићу наставља се сутра.
Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање над становништвом Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.
Бета
