Криза експлодира у тренутку кад новац мора бити враћен а кризе ће се циклично понављати све док се не поједностави структура тржишта”.
Џон Кеј, економиста и аутор, је забаван и живахан човек. Он има сув, ироничан смисао за хумор, што ме тера да се смејем. Ипак, никада нисам срео песимистичнијег човека када је у питању расправа о изгледима светске економије и финансијског система, пише Дејвид Окли у Фајненшл Тајмсу.
Кеј је прошле године завршио студију за британску владу у којој између осталог тврди да ће се кризе циклично понављати све док се не поједностави структура финансијског тржишта и док власници капитала преко једног посредника не буду трговали акцијама. Компликована структура какву сада имамо од финансијског тржишта прави касино у којем само “кућа” зарађује, сматра Кеј.
На питање да ли је финансијска криза завршена одговара кратко: “Ја не мислим тако”, каже он.
“То је наставак једне хроничне болести, која долази до акутне фазе с времена на време.”
И заиста, у једном недавном говору овај професор Лондон Сцхоол оф Ецономицс и колумниста листа Финанциал Тимес упозорио је да свет “чека следећа криза “, која ће поново укључити у еврозону.
Кеј (65) је написао девет књига, био директор Института за фискалне студије, познатог тхинк-танка, први директор Оксфордске Саид Бусинесс школе. Сарадник је Сент Џон колеџа у Оксфорду од 1970. Ипак, за професора Кеја, решење изгледа једноставно. “Морамо да се прешлатамо на свет у којем има мање трговања”, каже он.
Од дужничке кризе на тржиштима у развоју 1990 до колапса дотцома у 2000 и кредитне кризе у 2007, прича је иста, каже он.
“То су све пословни кризе, где су мехури настали у одређеним класама имовине на подлози позајмљененог новца из будућности. Криза експлодира у тренутку кад новац мора бити враћен.”
“Да би смањили трговину, треба да обезбедимо да се трговина обавља између људи који располажу сопственим новцем, или људи који су у непосредној близини људи чији је новац.”
Како је истакао у свом извештају од 40.000 речи, ланац улагања новца може бити скоро фарсично сложен. Он може да укључује власника новца чији ће новац који бити инвестиран, независног финансијског саветника, платформу где су фондови листирани, најчешће онлине, менаџера фондова који бира фонд, и фонд менаџера чији фонд је фонд менаџер изабрао, а који ће коначно одабрати акције које намерава да купи.
“Ако говоримо пре свега о капиталу, идеална структура управљања улозима је она у којој постоји једноставан ланац посредовања са једном особом између власника новца и акције компаније у коју се улаже. То би смањило трговину и подстакло опрезније инвестиције, јер би власник капитала или особа чији новац се улаже вероватно била више сконцентрисана на могуће изборе за улагање”.
Он се смеје, а затим додаје злослутно. “Нисам сигуран да ли ће се то заиста и десити. Нисам сигуран да ли можемо доћи до једноставног система као што је тај. Дакле, претпостављам да је најбоље чему се можемо надати јесте да људи почну да схватају да је улагање у акције као и сваки други облик коцкања: често новац зарађује само коцкарница и нико други “.
“Сложеност структура произвела је много новца за људе у њеном центру, на пример инвестиционе банкаре, али то не додаје ништа ефикасности тржишта на било који смислен начин.”
А да ли има позитивних кретања у економији?
“Не баш”, каже он и додај: “Осећам више песимизма него икада раније.”
Он је миран за тренутак, а затим додаје ведро : “Претпостављам да, ако постоје разлози за оптимизам, рекао бих да се, бар што се тиче Велике Британије они тичу неке мале прекретнице у 2012, када је избила криза са либором. Политичари су почели да схватају да је потребна реформа, и видели смо неке покушаје да се одвоји класично банкарство од инвестиционог. ”
Али пре него што почнем да се надам, он каже: “Али ми нисмо видели на другим местима сличну промену. Нисмо је видели у САД или Немачкој или Француској. Још увек сам веома суморан. Још увек идемо ка следећој кризи. “
БИФ
