Деца у Србији због беде раде као кућни робови и слуге

ДЕЧАК Воја из околине Горњег Милановца живео је дуго сам са оцем алкохоличаром у кућици, у шуми. Када су га нашле социјалне службе имао је 10 година и није знао готово ништа, ни да чита, ни да пише. Данас је озбиљан 16-годишњак.

– Отац и ја смо живели сами. Мајка нас је напустила. Ја сам радио све, па и најтеже кућне послове. Сам сам месио хлеб, доносио дрва, палио ватру…

Воја је само један од десетине деце у источној Србији која беру воће и поврће, хране стоку, помажу на њиви и у кући, често само за стан и преноћиште. Њихове породице су толико сиромашне да не могу да их прехране, па морају да се сналазе.

Према речима Мионке Николић из Одбора за људска права у Мајданпеку, сиромаштво у овом крају је у драматичном порасту па није ни мало деце која буквално гладују.

– Карактеристични су и рани бракови, а било је случајева да деца одрастају и по шумама или да одмалена раде у богатим породицама као слуге. У једној школи су имали дечака који је са 14 година пошао у први разред – каже Николић. – И њега су случајно откриле социјалне службе у планинама, где је радио као слуга.

И у шабачком крају, кад почне сезона, одгајивачи воћа и поврћа ангажују децу за бербу, па она често изостају из школе. У тамошњем Центру за социјални рад, међутим, ово не виде као проблем. Према речима директорке Бранке Давидовић, на бербу се више гледа као на „помоћ у кући“, а већи проблем је терање деце на просјачење.
ИСКОРИШЋАВАЊЕ УЗЕЛО МАХА ТРГОВИНА и експлоатација деце и у свету је у порасту. Највише експлоатисане деце је у Африци, али и у Европи их је 16 одсто. Више од 200 милиона деце широм света између пет и петнаест година ради пуно радно време, а 15-годишње проститутке су свакодневица у енглеским градовима. Деца по Европи раде и као кућни робови. Код нас су малишани 2002. чинили 10 одсто свих жртава, а данас трећину.

– Социјални радници и полиција не могу на улици чак ни да утврде чије је дете. Проналазили смо малишане из БиХ, Новог Сада, Руме – каже Давидовић.

Слично је и у другим градовима. Према речима Јадранке Милановић из београдске канцеларије Уницефа, четири одсто деце између пет и 14 година у нашој земљи ради у породичном бизнису или су унајмљени за скромну накнаду.

И организација „Астра“, која помаже жртвама трговине људима, је лане регистровала 426 жртава, од чега 155 деце.

– Реч је о свим облицима радне експлоатације, укључујући прошњу, проституцију, принудну удају и учешће у криминалу. Полиција је 2012. поднела кривичне пријаве за 66 жртава, од чега за 31 малолетника – каже Ивана Радовић из „Астре“.

У Србији је, иначе, законом забрањен рад млађима од 15, а између 15 и 19 могу да раде под стриктно прописаним условима. Како наводе у Националној служби за запошљавање, 15-годишњаци који траже ухлебљење напустили су школу и због сиромаштва морају што пре да се запосле. На бироу је тако тренутно регистрована 18.551 особа од 15 до 19 година. Већина има завршену средњу школу, али 6.183 је без икаквог занимања.
ГЛАВНИ ГРАД

У БЕОГРАДУ је регистровано 1.858 малолетника у потрази за хлебом. Од оних који су званично тражили посао прошле године, њих 6.199 га је и добило. У питању су једноставни комунални послови (одржавање зеленила), послови помоћних радника у грађевини, трговаца, касира, алатничара, кувара…

Новости